JUS standardizacija

izvoda za industrijsku preradu, ođ 1963. pa do danas, doneto je ukupno 13 Pravilnika kojima je regulisan kvalitet poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Pošto Je zdravstvena ispravnost regulisana posebnim propisom ovde je obuhvaćen kvalitet u užem smislu reči odnosno: sastav, organoleptička svojstva kao i način očuvanja kvaliteta. Poznato je da se ovi pravilnici, po sadržaju materije koju obradjuju, dele na dva dela, opšti i posebni. U opštim određbama svih pravilnika regulisano je sledeće: oblast proizvoda koje pravilnik obuhvata (na pr. voće i povrće, proizvodi od voća i povrća, žitarice, brašno hleb i dr.); obaveze u vezi sa propisanim uslovima kvaliteta kojih se treba pridržavati za proizvođe koji ulaze u odredjenu grupu; na koga se odredbe odnose, obaveza deklarišanja proizvoda i šta sve obuhvata deklaracija; tolerancije neto mase (težine); propisivanje obaveza donošenja proizvodjačke specifikacije za sve proizvođe za koje nisu ili su samo delimično propisani uslovi kvaliteta; i uslov da namirnica pre stavljanja u promet mora dđa odgovara i propisima o zdravstvenoj ispravnosti

i dr

U posebnim odredbama su detaljnije regulisane norme kvaliteta proizvođa i to uglavnom za odgovarajuće grupe. Ovim je izričito rečeno koje sastojke neki odredjeni proizvod može da sadrži i minimalna količina tih sastojaka. Isto tako izričito je rečeno koje sastojke jeđan proizvod ne sme da sadrži, date su dozvoljene tolerancije u pogledu količine pojedinih sastojaka i ukupna (težina) masa proizvoda.

Veoma je važno istaći da na osnovu člana 6. Zakona o stanđarđizaciji, određbe Zakona i propisa donešenih na osnovu nje-

ga, primenjuju se i na uvezene proizvode.

Treba medjutim, reći da je Zakon elastičan, jer poređ odredbe koja nas jasno upućuje da se odredbe odnose i na uvezene proizvođe predvidja izuzetne mogućnosti odstupanja od nekih normi kvaliteta. Svakako da se to može učiniti samo ako za to postoje posebni tehnički i ekonomski razlozi, ukoliko takvo odstupanje ne ugrožava bezbednost ljudi i imovine i ako nije u suprotnosti sa nekim drugim važećim propisima. Uz sve to ovo se može učiniti samo ako se za takvo odstupanje pribavi odobrenje koje daje Savezni sekretarijat za tržište i opšte privredne poslove, u zajednici sa Saveznim komitetom za spoljnu trgovinu i mišljenje Saveznog zavoda za standardizaciju.

Pored proizvoda, koji se proizvođe na osnovu pomenutih propisa, postoje i proizvodi dobijeni na osnovu proizvodjačke specifikacije. Dosta đugo ovo pitanje

nije bilo do kraja jasno jer se smatralo da su to proizvodi koji ne podležu kontroli ili su iznalažene razne mogućnosti da se ti proizvodi podvrgnu nekim drugim odredbama. Pošto su bila preterivanja i sa jedne i sa druge strane, bilo bi dobro, u najkraćim crtama, se osvrnuti na ove probleme. Poznato je da je mogućnost proizvodnje proizvoda, za koje nisu donešeni propisi, data Zakonom o standđardizaciji. Isto tako je poznato da svaki od pravilnika, u jednom opštem članu, nameće obavezu donošenja proizvodjačke specifikacije za takve proizvođe i to pre početka njihove proizvodnje. Ovđe treba istaći da je proizvodjačka specifikacija neka vrsta internog akta Organizacije udruženog rada kojom ona utvrdjuje kvalitet i druga svojstva odredjenog proizvoda. Medjutim, nikako se ne sme tumačiti da je OOUR slobodna đa donošenjem proizvodjačke specifikacije, ili tačnije, promenom imena nekom proizvođu izbegne propisanu obavezu i sama odredi neke druge parametre. Naime ,

u svakom pravilniku u jednom ođ stavova stoji sasvim jasno da za proizvođe

za koje nisu donešene norme kvaliteta važe ođredđbe, propisane za srodne proizvode. Druga obaveza je đa donosilac specifikacije svrsta taj novi proizvod

u odgovarajuću grupu. Ovde su najčešći nesporazumi a razlog je u tome što se žele izbeći propisane norme. Sasvim jaSno i nedvosmisleno moramo istaći da u sklopu poljoprivredno prehrambenih proizvoda ne postoje toliko novi proizvodi

da se ne mogu svrstati u neku od grupa odnosno da ne liče na neki od proizvoda za koji su propisane norme kvaliteta. Drugo isto tako važno pitanje je da se proizvod proizveđen na OsnOVu DrOiZVOdjačke specifikacije mora deklarisati

na isti način kao i proizvod za koji

su pravilnikom propisane norme kvaliteta. Znači, OOUR donosi proizvodjačku specifikaciju ali se nje mora pridržavati na isti način kao i drugih propisa. Pored ovoga ako deklariše i nešto što nije bila obaveza za srodni proizvod ili neki parametar kvaliteta, mora se toga i pridržavati, bez obzira što recimo taj parametar nije bio propisan nekim od pravilnika za date proizvođe. To pokazuje da OOUR ima velika prava

ali da ujedno i snosi veliku odgoOvornost. Proizvodjačka specifikacija je predvidjena kako bi se osigurao napredak u tehnologiji i unapredio kvalitet proizvoda. Iz tih razloga na proizvodjačku specifikaciju treba ovako qleđati a kvalitet proizvođa treba kontrolisati

na isti način kao i kada su u pitanju oni proizvodi za koje su, odredjenim propisima, utvrdjeni parametri kvaliteta.

Nisu retki nesporazumi koji nastaju izmedju proizvodjača i kontrolnih organa kada se rađi o proizvodima za koje je

250 aaa a ze KK mamu U IRI