JUS standardizacija

strane razni stručni ljudi izjavljuju

da imamo pšenicu koja odgovara našim po·trebama, posle velikih proučavanja koja su trajala više godina, donete su norme

u vezi sa sirovim proteinima i sedimentacionom vrednošću na osnovu kojih se pšenica može razvrstati u tri klase. To je

i bio razlog da se primena Pravilnika odlaže jer se došlo do saznanja da će ovaj ili onaj kraj naše zemlje imati pšenicu recimo treće klase. Bilo je reči i da nije moguće da se sve to ispita u toku žetve koja, kako Je poznato, često traje samo kratko vreme. Mada je za sve OVO bilo i odgovora, Pravilnik nije primenjivan a sa njegovom primenom otpočeće se od 1. Jula 1979. godine. Izvršene su velike pripreme, obezbedjena je oprema koja se koristi za ova ispitivanja, obučen je veliki broj ljudi pa je sada neophodno

da se i kontrolni organi uključe kako bi se zajednički sagledali problemi u vezi sa kvalitetom hleba ili kako bi se selekcioneri uputili u kom pravcu moraju da se kreću njihova proučavanja. Ovdđe treba reći još nešto o problemu, koji je dosta dugo iznošen kao glavni razlog za odbacivanje ili tačnije za odlaganje primene klasifikacije pšenice. Naime, smatra se da nije moguće vršiti pravilan prijem pšenice od individualnih proizvodjača, jer neki 'statistički primeri" pokazuju đa je za ispitivanje svih uzoraka potrebno više godina, a zna se da žetva traje oko 20 dana.

Mada nam je poznato da najveći broj tih individualnih proizvodjača nisu robni proizvodjači, znači da neće svi koliko ih ima, prema statističkim podacima, prođavati svoju pšenicu, ističemo da je to ipak veliki broj i da je trebalo naći neko rešenje kako bi se omogućila primena Pravilnika « time i obezbedila klasifikacija pšenice. U tom cilju, već prošle godine, Savezni zavod za standardizaciju je u zajednici sa Saveznim komitetom za poljoprivredu i Saveznim tržišnim inspektoratom pripremio: "Uputstvc o načinu preuzimanja pšenice roda 1979. godine iz individualne proizvodnje” koJe glasi:

1. Za pšenicu iz individualne proizvodnje utvrdjivaće se hektolitarska težina, sadržaj vlage i sadržaj primesa na otkupnom mestu za svaku partiju ponaosob.

2. Razvrstavanje pšenice u kvalitetne klase I, II i III vršiće se na bazi količine sirovih proteina i seđdimentacione vrednosti tako, što će otkupljivač pšenice laboratorijskom analizom uzoraka utvrditi kvalitetnu klasu za svaku sortu na području reona koje obuhvata jedno otkupno meSto Uzorak uzimaju zainteresovane strane o čemu se sačinjava zapisnik.

3. Ispitivanje uzoraka pojeđinih sorti u cilju razvrstavanja u kvalitetne klase,

vršiće se na početku sezone —– Žetve, a prema potrebi i u toku same žetve.

Dobijeni rezultati odredjuju kvalitetnu klasu za pojedine sorte sa područja otkupnog mesta.

4. Rezultati laboratorijske analize: procenat sirovih proteina i sedimentacione Vrednosti, moraju biti vidno istaknuti

na otkupnom mestu.

Ukoliko se inđividualni proizvodjač ne složi sa rezultatima ovih analiza, odnosno odredjenom klasom za odgovarajuću sortu, može tražiti posebno laboratorijsko ispitivanje za svaku količinu isporučene pšenice.

U slučaju da analiza bude negativna, u odnosu na kvalitetnu grupu u koju je uzorkovana pšenica svrstana, troškove snosi onaj koji je zahtevao analizu.

Na osnovu svega iznetog mogu se izvući sledeći zaključci:

- Mada je kontrola kvaliteta otpočela vrlo davno, sa prvim početcima razmene dobara, ona postaje sve značajnija sa povećanjem proizvodnje jednog proizvoda. Pored velikih serija, na ovo nas navodi i činjenica da se danas koriste razna dodatna sredstva -— aditivi i sl. te dolazi do zagadjenja hrane a što sigurno moramo sprečavati.

– Veoma je važno da se kontrola vrši konstantno. Samo u tom slučaju ona može dati rezultate jer će se nalazi koristiti za otklanjanje eventualnih grešaka u prethodnoj proizvodnji.

- Kontrola je sastavni deo opštih napora za unapredjenje kvaliteta poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Literatura Ul. -Čivikov:iĆ Propisivanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, Seminar o kontroli kvaliteta poljoprivredno

prehrambenih proizvoda

2. "SlL.ljst SEFRJU,

br. 38/77 Zakon o standarđizaciji 35 "Sl.list SERJ", ___-byr „L.A 79 Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata

4. "Sl.list SFRJ", br. 40/77 Pravilnik o kvalitetu žita mlinskih proizvođa,

hleba, peciva i teste-

nina