JUS standardizacija

se inspektoru pokažu rezultati ispitivanja koji se odnose na Jeđan do dva dana rada nekog prehrambenog pogona. To se danas mora pokazati za svakodnevni rad pOgona što je kvalitativna razlika u odnosu na dosadašnji rad. Ako se ovome dođaju i kaznene odredbe, postaje jasno da će OOUR -– proizvodjač morati mnogo više· truđa da uloži kako se ne bi dogodilo da joj inspekcijski organ nadje proizvod koji ne odgovara propisanim normama kvaliteta. U ovakvom sistemu kontrole laboratorija svake OOUR - proizvodjača dobija novi smisao, postaje ogledalo fabrike a to je i bio cilj. Pri ovome treba imati u vidu da kampanjska kontrola koju vrše inspekcijski organi nije dobra. Neophodno je da se rad ovih službi stalno oseća. Na taj način inspektor je stalno u toku a često može da pomogne nekim svojim nalazom, što takodje treba negovati. Veoma je važno proučiti odgovarajući pravilnik o kvalitetu ođredjenog proizvoda, sagledati sve one aspekte koji su obuhvaćeni i time se pripremiti

za proveru – inspekcijsku kontrolu. Inspektor nema laboratoriju koja bi mu ispitala uzeti uzorak nekog proizvođa pa se postavlja pitanje kome on treba da šalje uzorke na ispitivanje. Svakako da o ovome on odlučuje sam na osnovu sopstvene procene kvaliteta. To je dosta dugo kamen spoticanja izmedju proizvodjača i inspekcijskih organa. Mada je dosta dugo osporavan nalaz kojim je konstatovana organoleptička promena, treba podvuči da je to solidna osnova za sumnju da je jedan proizvod izmenjen i da ga treba proveriti. Karakteristična boja nekog proizvođa neće biti drugačija sem ako nije došlo do vidnih promena koje će se najčešće osetiti i na ukusu. Boja jezgre oraha je karakteristična, može biti razlike u nijansama, ali se lako primećuJe ako je došlo do nekih dubljih oksidđacionih promena. Miris i ukus su takodje karakteristični za odredjeni proizvod. Svaka promena kvaliteta praćena je i promenom mirisa i ukusa prehrambenih proizvoda. Pitanje organoleptičkih osobina poljoprivredno prehrambenih proizvoda će biti lakše za rešavanje u toku ovih ispitivanja, jer je novim Zakonom o stanđarđizaciji propisana obaveza unošenja roka trajanja ili tačnije upotrebljivosti pojeđinog proizvoda. Praktično to znači da je i ovđe proizvodjač na odredjeni način prisiljen da i sam vodi računa O proizvodu i posle izlaska iz njegove radne organizacije. Na odredjen način će i proizvodjač usluga morati da poveđe računa o dužini čuvanja proizvođa, često

u vrlo neodgovarajućim uslovima.

Mada je uticaj kontrole na kvalitet poljoprivredno prehrambenih proizvoda više puta istaknut, treba dati još neke konkretne primere koji se odnose na neke proizvode za koje je tek donet novi Pravilnik a gde, poređ većih napora, prilikom osnovne proizvodne kontrole mora da se oseti mnOgo veća angažova-–

252

nost inspekcijskih organa. Potrebno je proučiti kako propise koji su do sada doneti tako i novi Pravilnik o kvalitetu proizvođa od voća i povrća i pektinskih preparata ("Sl. list SFRJ",

br. 1/79) koji će početi da se primenjuje od 5. juna 1979. gođine. Mora se poći od činjenice da će biti i teškoća kao i uvek kod uvodjenja nečega novog. To treba da bude razlog da se aktivnost inspekcijskih službi ne oseti samo u tome da su spremni da predaju prijavu sudiji za prekršaje, već oni treba da deluju kao stručnjaci koji će u mnogim slučajevima ukazati pomoć. NO pomoć neće biti ako se zatvaraju oči pred jasnim prekršajima, već ako se pomogne da se pojedini problemi prevazidju. Treba navesti samo dva problema koji će sigurno biti istaknuti već od samog početka primene ovog propisa. Na prvom mestu stoje voćni sokovi za koje su donete jasne, ali i strožije određbe, pa je potrebna promena u dosadašnjem radu. Mnogi proizvodjači sve ovo dobro znaju, čak se slažu sa potrebom popravljanja kvaliteta voćnih sokova. To znači da norme nisu donesene bez njihovog znanja, čak treba istaći da su te norme oni sami pripremali i da neće biti stvarnog otpora od strane stručnih ljudi tih OOUR-a. No s druge strane činjenica, da je sada obaveza da u sok udje najmanje 40% suve materije voća, sem nekih plodova gde je neophodno najmanje 30%, ukazuje da se povećavaju troškovi za jedinicu proizvodnje što može da dovede do pokušaja izbegavanja te obaveze. Pored ovoga novim Pravilnikom je jasmo rečeno da se voćni sok može proizvođiti samo od odredjenih sirovina. Baze su jasno izostavljene a poznato je da su za neke od sokova u manjoj ili većoj meri one do sada korišćene. Ovim Pravilnikom je pitanje baza regulisano u meri koliko je to bilo moguće na današnjem stupnju našega razvoja. Biće verovatno još nekih pitanja koja će morati zajeđnički da se rešavaju, ali je sigurno da postoje dva proizvoda, - citrusa koja uglavnom uvozimo, a to su koncentrovani voćni sok i baza. U pripremi su metode za odredjivanje kvaliteta, propisanog ovim Pravilnikom, ali su u toku dogovori, koje će morati da poštuju uvoznici.

Biće interesantno navesti još jeđan primer i to iz Pravilnika o kvalitetu žita i mlinskih proizvođa, hleba, peciva i testenina. Ovaj Pravilnik, kao što je poznato nije nov u odnosu na datum donošenja jer je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 40 od 1977. godine, ali je, zbog novine u vezi sa klasifikacijom pšenice, koja do danas nije uradjena, nekoliko puta odlagana njegova primena. S obzirom da nam hleb nije dobrog kvaliteta o čemu se stalno piše, a s druge