JUS standardizacija

'trola proizvodnih faza omogućavale su sve manje i manje đimenzije za izgradnju komponenata na silicijumu. Osim toga, dimenzije silicijumske ploče moguće je povećati na 5 do 7,5 cm a neki proizvodjači iđu i dđo 10 cm. Najznačajniji porast proizvodnje je kođ MOS (Metal Oxiđe Semiconđuctor) mOnolitnih integrisanih kola. (U MOS tranzistorima prolaz nosilaca elektriciteta se reguliše električnim poljem izmedju metalne elektrođe na vrhu silicijuma i polupro=vodničke osnove). Nečelno govoreći, delovi kola koji koriste MOS tranzistore zauzimaju manju površinu ođ bipolarnih kola, tako dđa se kompleksnija kola mogu ugrađiti na silicijumskom komadu, mada su MOS kola najčešće sporija odđ odgovarajućih bipolarnih kola. Medjutim, u velikom broju primena, kao na primer u poluprovodničkoj memoriji kalkulatora, brzina koja se postiže MOS tranzistorima je sasvim zadovoljavajuća. Čist rezultat svih ovih promena je znatno povećanje broja komponenata na jednom integrisanom čipu - približno dvostruko svake gođine.

Danas je prosečno integrisano kolo sto puta kompleksnije od kola proizveđenih 1970. godine. U 1969. gođini je memorijsko kolo sa 1024 bita bila komponenta budućnosti; danas postoje memorije sa 16.000 bita i neki proizvodjači rade već memorijsko kolo i do 64.000 bita.

Ova gustina se povećava, i pri relativno konstantnim troškovima proizvodnje silicijumske pločice (wafer) i omogućava smanjenje troškova po funkciji kola. Cene integrisanih kola padaju, pa je cena jednostavnog gejt-kola manja od 0,1 dolar pri isporuci u velikim količinama.

MOS memorije, računato u centima po bitu, su sada oko 0,001 dolar, sa procenom od 0,0005 u 1980. godini. Ovi sve manji troškovi doveli su do prodora elektronike u sve vrste industrijske opreme i u. široku potrošnju. Na primer, kalkulatori, satovi, video-igre, rađio i kućni informacioni sistemi. Za primer se često navođi tržište automobila, a manje se govori o primenama u mikrotalasnim i elektronskim pećima, mašinama za pranje i sušenje, hladnjacima, gasnim i električnim štednjacima, uređjajima za klimatizaciju i drugim primenama.

U ovoj dekadi nastao je još jedan važan dogadjaj u razvoju tehnmologije integrisa= nih kola - pronalazak mikroprocesora. Integrisana kola su postajala sve kompleksnija i sve specijalizovanija zbog čega je malo kupaca moglo da plati troškove razvoja. Ovde su poluprovodničke memorije naravno izuzetak s obzirom da nije zabeležen zastoj u tražnji istih.

Pronalazak mikroprocesora omogućio je proizvodnju složenog integrisanog kola u jednom kućištu za opštu upotrebu koji, pomoću programiranja,može da ispuni širok spektar

zahteva od, na primer, regulisanja semafora, do upravljanja igračkama i sredstvima za zabavu.

Podaci o ispitivanju pouzđanosti integrisanih kola pokazuju da su ona pouzđanija nego ikada do danas.

Broj medjuspojeva koji se zahtevaju u datom uredjaju spao je na nekoliko u poredjenju sa stdtinama ili hiljađama potrebnih spojeva dve tri gođine unazad.

Potreba za korišćenjem elektronskih sastavnih delova je imperativ svetskog tržišta kojem se neprestano prilagodjavaju

· proizvodjači. Široka primena elektronskih

sastavnih delova diktira tempo u oblasti stanđarđizacije i atestiranja proizvoda. Medjunarodna elektrotehnička komisija IEC je uočila ovu potrebu za svetskim sistemom za kontrolu kvaliteta, atestiranjem i standđarđizacijom komponenata, a kao rezultat toga je IEC Q sistem, koji je u toku razvoja.

"TEC Q sistem" za atestiranje elektronskih sastavnih delova

U 1966. gođini niz evropskih zemalja je započeo izrađu programa usaglašavanja starđarđa i uvodjenja postupaka za ispitivanje i kontrolu, a u svrhu olakšavanja medjusobne razmene širokog spektra proizvoda i materijala koji se proizvođe i distribuiraju u pomenutim zemljama.

U spisak proizvođa uključene su poluprovodničke komponente i integrisana kola. Plan se realizovao na evropskom nivou preko Evropske komisije za standardizaciju - CEN i njene grane za elektrotehniku i elektroniku, sada nazvane CENELEC.

CENELEC plan je obuhvatio samo zemlje Evropske ekonomske zajednice EEZ i zemlje EFTA, a u cilju eliminisanja regionalnih barijera u trgovinskoj razmeni IEC je 1967, uzeo u razmatranje stvaranje svetskog sistema za kontrolu kvaliteta i atestiranje elektronskih sastavnih delova.

IEC Savet je preuzeo ovaj zadatak i obrazovao je preliminarno telo - Komitet za upravljanje atestiranjem CMC (Certification Management Committee) sastavljeno od predstavnika zainteresovanih zemalja od kojih je većina aktivna i u okviru CFNELEC-a.

IEC Q sistem za atestiranje je svetski sistem na dcbrovoljnoj osnovi a cilj mu je olakšavavanje medjunarodne trgovine i prometa elektronskih komponenata i to kroz utvrdjivanje i medjunarodnu standardizaciju postupaka u sistemu. Krajnji rezultat biće da elektronski sastavni delovi, proizvedeni i pušteni u promet u jednoj zemlji čianici sistema, budu ravnopravno prihvatani i u drugim zemljama članicama bez potrebe obavljanja dopunskih ispitivanja.

IEC Q sistem za atestiranje elektronskih sastavnih delova je otvoren za sve nacio-

301