JUS standardizacija

čoveka i njegove okoline. Ovako veliki domen Je veoma teško definisati, jer, pored pojave stanđarđda iz oblasti ergonomije,

treba očekivati i ergonomske intervencije na mnogim već postojećim standardima u dru-

gim oblastima. Ipak, stanđardizacija u oblasti ergonomije treba da obuhvati bar:

– osnovne ergonomske principe projektovanja, tJ. smernice u izboru ergonomskih podorača, oblasti regulacije i asortimana, zatim primenu stereotipa i slično;

– ergonomske parametre (antropometrijske, psihofiziološke, biomehaničke i druge veličine) koji se koriste u projektovanju, oceni ili nekom drugom ergonomskom tretmanu, a dobijaju na bazi ergonomskih istraži-

vanja na najvećem mogućem uzorku populaciJe; - konkretne probleme koji su, zbog složenosti i značaja, bili predmet posebnih ergonomskih istraživanja, kao što su, na primer raspored signalno-komandnih organa, ob-

likovanje seđišta ili rađnog mesta u različitim radnim operacijama itd.;

– metode odredjivanja ergonomskih parametara ili kvaliteta proizvođa, koje obuhvataju uslove i proceduru istraživanja, merenja ili ocene pojeđinih ergonomskih veličina kao i njihovo tumačenje;

- termine, odnosno definicije tipičnih er-

gonomskih pojmova.

Karakteristike ergonomskih standarda

Da bi opravdali svoje postojanje ergonomski standardi ne smeju predstavljati barijeru daljem razvoju tehnologije, diskriminisati ni najmanji procenat populacije i biti u suprotnosti s drugim standardima, propisima ili zahtevima· projektnog zađatka. Ustvari oni moraju biti:

- sveobuhvatni, odnosno univerzalni u SVOjoj primeni Sto će zavisiti, pre svega, od odnosa prema populaciji,

- tolerantni, odnosno moraju pružati mogućnost izbora standarđizovanih veličina u odredjenom dijapazonu vrednosti s obzirom na objektivne mogućnosti projektanta,

- usredsredjeni, tj. orijentisani na odredjeni ergonomski problem bez pretenzija regulisanja pitanja koja su van domena ergonomije, – i moraju biti u saglasnosti sa drugim standardima ili propisima.

Dakle, može se zaključiti da je proces ergonomske standardizacije đanas kako neophodan tako i veoma složen i zahteva veoma ozbiljan i kompleksan pristup.

široka primena elektronskih sastavnih delova diktira tempo standardizacije i atestiranja proizvoda na svetskom nivou

Milen Dimitrijević, dipl. ing.

Prevod čŠlmka koji je objavljen u IFC Biltemu bx. 55, Jamuara 1979. godine od autora

Mr. H. Mo8s, Predsednik IFC Komiteta 47 za pcluprovođdničke komponente

Dr R.L. Pritichard, Predsednik IEC potkomiteta 47A za integrisma kola

Za porast proizvodnje i prodor integrisanih kola na tržište može jedino da se kaže da je fenomenalan. Ukupna svetska prodaja integrisanih kola iznosila je 1969.

godine nešto više odđ 500 miliona američkih dolara, kada je njihova primena izvan računara bila jedva primetna. Statistika navodi da je svetska prodaja u 1977. gođini narasla na 3,5 milijarde dolara, a prognoza za 1980. godinu je 5,4 milijardi dolara. Osim toga predvidja se da će, u 1979. godini, udeo integrisanih kola iznositi 60% od ukupnih poluprovodničkih komponenata na tržišitu.

Osnovni proces u proizvodnji integrisanih

kola nije se znatno promenio u toku poslednjih deset gođina ali je došlo do izvesnih poboljšanja. Savršenija oprema i bolja kon-

300