JUS standardizacija

na (t), i probojnog napona frekvencije (60 Hz) posle Jednog minuta. Familija krivih za razne frekvencije prikazana

Je na sl. 1. Tako treba biti obazriv u pogledu uopštavanja ove formule, ona

Je ipak korisno poslužila za analizu nekih kriterijuma pri izrađi J Ž S standarda, posebno kod kontrolnih ispitivanja u eksploataciji. Ona pokazuje, kada se izvrši analiza za 50 Hz, da probojni napon koji se desi posle pet minuta opada na otprilike 90% vrednosti probojnog jednominutnog napona (pri istoj frekvenciji 50 Hz), probojni napon posle

10 minuta iznosi oko 95%, a petnaestominutni probojni napon oko 84% od jednominutnog. Probojni napon najbrže opada

u početnom vremenskom intervalu. Ispod neke vrednosti napona, vreme izlaganja izolacije odredjenom naponu ima mnogo manje uticaja. Posmatrano čisto teorijski, napone ispod vrednosti 67,5% od probojnog jednominutnog napona, izolacija bi mogla da izdrži neograničeno vreme, ako se zanemare drugi uticaji. Ovo je dalo povoda prilikom izrade standarda, da se zaključi tj. potvrdi da bi kontrolna ispitivanja u eksploataciji trebalo da budu ograničena na oko 70% prvobitnog ispitnog napona.

Date su granice ispitnog napona u kojima bi trebalo vršiti ispitivanja u eksploataciji

<= e U Ml. U = Uj = 70% U i

Ovim se istovremeno zadržava odredjena valjanost kriterijuma, a izbegava šte·· tan uticaj čestih izlaganja izolacije ispitnom naponu. Učestalost ispitivanja se može povećati pri kraju veka trajanja, Jer su manji troškovi ako do proboja uredjaj dodje na probnici nego u pogonu i vožnji, naravno pored prednosti koja se dobija u pogledu bezbednosti i sigurnosti, pri čemu se vek trajanja ovim bitno ne smanjuje.

Kod serijskih ispitivanja, dovoljno je vršiti ispitivanja naizmeničnim naponom 50 Hz kratkotrajno najviše jednominutno, Jer se fabričke greške ispoljavaju vrlo brzo kada se objekt izloži dovoljno visokom ispitnom naponu.

Kod tipskih ispitivanja kod kojih je osnovna svrha utvrdjivanje izolacionih karakteristika sa stanovišta konstrukcije uredjaja i primenjenih izolacionih materijala, vreme izlaganja ispitnom naizmeničnom naponu 50 Hz može biti i duže. Sem toga za odredjene uredjaje gde se zahteva visok stepen sigurnosti, a uključeni su direktno na dovod od kontaktnog voda i gde postoji veća mogućnost pojave prenapona, primenjuju se kod tipskih ispitivanja prema novim J Ž S standardima i ispitivanja udarnim naponom. Karakteristika udarnog podnOsivoJ napona za izolaciju u odnosu na atmosferske

370

prenapone je 1,2 mikrosek/50 mikrosek, što odgovara opštim standardima i uslovima. MedJutim, problem kodđ definisanja kriterijuma za vrednosti ispitnog naizmeničmog napona, ogledao se u tome ŠtO su kriterijumi za električnu opremu železničkih vozila i kod vođećih evropskih železničkih uprava, koje imaju mnogo Više iskustva u električnoj vuči, prilično neujednačeni. Sve je ovo u krajnjoj liniji posledica, u osnovi empirijske prirode same materije u kojoj je vrlo teško uspostaviti neke rigorozne i egzaktne odnose.

Ispitivanja prenapona koji se javljaju pri prekidanju sa visokonaponskim osiguračima primenjenim na putničkim železničkim vagohima, vršena u okviru naučno-istraživačke institucije medjunarodne železničke unije, posebno komiteta B-108 (107) - ORE (OFFICE de Recherches et d!Essais de L'Union Internationaledes Chemins de fer), u čijem radu učestvuju i Jugoslovenske železnice, a koja su obavljena u laboratoriji Vitry u Parizu, potvrđila su gledišta koje je zastupao i predstavnik Jugoslovenskih železnica.

Izmedju ostalog i ova ispitivanja su poslužila kao osnova za odredjivanje vrednosti ispitnog naizmeničnog napona, koji Je izmedju 2 do 3 puta od vrednosti najvišeg pogonskog napona.

U zaključku može se reći da su osnovne novine u standardima JŽS koji tretiraju ovu oblast pre svega u sledećem:

1) strožije su razgraničena tipska, serijska i kontrolna ispitivanja u eksploataciji koja se vrše ciklično,

2) detaljnije su precizirane razlike u kriterijumima za sisteme koji se napajaju iz kontaktnog voda i sisteme sa autonomnim izvorima napajanja.

3) posebno je naglašena važnost gornje vrednosti pogonskog napona kao baze na osnovu koje se definišu kriterijumi za odredjivanje nivoa izolacije. S obzirom da su standardi ograničeni Vrcmenom, i da iskustvo unosi odredjene korekcije, to će svakako i u ovom slučaju praksa biti najbolji kriterijum opravdanosti unetih novina. Medjutim, može se slobodno reći da su nOvi Uslovi dosta oštriji od dosadašnjih, i da

su proistekli prvenstveno iz pooštrenih uslova eksploatacije električne opreme na voznim sredstvima i specifičnih uslova koji vlađaju u sistemima električne vuče, vođeći pri tome računa i o tendencijama u najnovijim materijalima iz ove oblasti, kao i o opštim uslovima datim

u poslednjim publikacijama medjunarodne •lektrotehničke komisije IEC.