JUS standardizacija

jedanaesto zasedanje generalne skupštine međunarodne

organizacije za standardizaciju ISO

Milan Krajnović, dipl. ecc.

U Ženevi je ođ 17. do 21. septembra 1979. godine održano XI zaseđanje Generalne skupštine Medjunarodne organizacije za stanđardizaciju ISO. Na zasedanju su uzele učešće delegacije iz 63 zemlje-članice ISO, zatim 4 zemlje u svojstvu posmatrača kao i predstavnici 25 medjunarodnih i regionalnih organizacija. Dnevni ređ zasedđanja bio.je, kako je to uobičajeno, sastavljen od protokolarnih tačaka na početku zaseđanja zatim je obuhvatio saradnju sa đrugim medjunarodnim organizacijama, pregled aktivnosti u poslednje tri gođine, program rađa za period 1980 - 1982. godine, primenu ISO standđarđa u svetu, uključivanje u dokumente medjunarodnih vladinih organizacija i korišćenje njihovih stanđarđa, neke probleme sertifikacije, program pomoći zemljama u razvoju, saradnju sa potrošačkim organizacijama itd. do izbora novog predsednika i članova Saveta za naredni trogođišnji mandatni period.

U okviru tako koncipiranog dnevnog reda razmatrani su aktuelni problemi savremenog sveta, naravno gledani kroz prizmu standardizacije. Analizom prezentiranih materijala primarno je akcentirana funkcija medjunarođnih standarda i saradnja u oblasti standarđizacije sa aspekta olakšanja razmene dobara izmedju zemalja i problemi racionalizacije u proizvodnji odnosno unifikacije i tipizacije sredstava i Oopreme što je inače primarni zađatak ove discipline. Naglašenije nego ranijih zaseđanja bili su prisutni problemi standarđizacije sa aspekta racionalnijeg korišćenja sirovina i energije u svetu kao strateški važnih u ovoj fazi razvoja. Problemi zaštite životne sredine savremenog čoveka, odnosno racionalno korišćenje prirodnih resursa kojim industrijsko društvo neracionalno gazduje bili su kao i obično prisutni kako u izveštajima tako i u programima za buduće. Zaštita čoveka ođ negativnih posledica ubrzanog razvoja industrijskog društva nije izgubila na značaju.

Medjutim kroz sve ove probleme a naročito kroz diskusije prisutnih delegata i pozdrave gostiju iz medjunarodnih organizacija, uključujući tu i druga Janeza Stanovnika, bila su prisutna dva osnovna pitanja: "uticaj i doprinos stanđardizacije daljem razvoju savremenog sveta" i drugo "pomoć zemljama u razvoju".

1. Uttceaj 1 doprimos standardizacije daljem razvoju savmememog Sveta.

U istoriji ljudskog rođa nije poznat tako brz razvoj nauke i mogućnosti pretvaranja naučnih saznanja u tehnološka rešenja primenjiva u praktičnoj proizvodnji ili u neke druge svrhe. O granicama i dometu toga procesa skoro da je teško govoriti. U isto vreme nikada u istoriji nije postojao tako visok stepen medjuzavisnosti ekonomija postojećih zemalja bez obzira đa li su regionalno ili na bilo koji đrugi način organizovane i povezane. Taj isti svet poređ tolikog stepena medjusobne zavisnosti istovremeno je opterećen suprotnostima kakve ranije nisu bile poznate. Upravo, moderna tehnologija uslovljava da proizvodnja koja u sebi integriše istraživanja, razvoj i plasman bude izuzetno složena, velikih razmera ili masovna. Takva proizvodnja niti se može organizovati na uskom prostoru bez kooperacije koja često ne poznaje granice, niti se takva proizvodnja može plasirati na nekakvim uskim tržištima čiji su zahtevi za ođredđjenim proizvođom ograničeni. Transfer znanja i tehnologije, olakšavanje kooperacije i plasmana robe postaju imperativ vremena u kome živimo. Upravo na tome planu međjunarodna i nacionalna stanđardizacija su postale nezamenjivi instrument kojim se građe mostovi za premošćavanje teškoća u transferu znanja i tehnologije, razvoju saradnje i proizvodne kooperacije i olakšavyanju plasmana. gotovih proizvođa. UsaglašaVanje stanđarđa, ujeđnačavanje tehnič-

OBRA IRAKA UI ay uuu NNK — „Sılya __ __ „ ______________________- = 8437