JUS standardizacija

kih zahteva za proizvođe, opremu, sirovine i druga dobra namenjena razmeni, predstavljaju bitan uslov za transfer tehnologije, širenje tržišta sa istovetnim ili bliskim zahtevima za razne namene. Bez dobro organizovane stanđarđizacije kao dela i prođukta visoko produktivnog inđustrijskog društva, neminovno izrastaju tehničke barijere koje sužavaju tržišta, onemogućuju progres i seku koren daljem raz=voju najrazvijenijih zemalja a zatim i manje razvijenim' zemljama. Upravo bi se na to mogle svesti poruke XI zaseđanja Generalne skupštine ISO,

2. Pomođ zemljama u vasvoju

Razvijene industrijske zemlje osećaju potrebu da se u oblasti stanđarđizacije pomogne nerazvijenim zemljama. Nažalost saznanja razvijenih su limitirana njihovim uskim trenutnim interesima za plasman go= tovih proizvođa ili obezbedjenje sirovina koje im neđostaju. ISO kao medjunarodna organizacija iđe ispred takvog shvatanja ali je domet ISO takodje limitiran njegovim materijalnim mogućnostima koje, u najvećoj meri, zavise od doprinosa razvijenih zemalja. Ukoliko razvijene zemlje i idu ispređ trenutnih interesa za plasman svojih roba, daju eksperte za pomoć kod konstituisanja nacionalnih stanđarđizacija to je zato đa bi se u tehnička zakonođavstva nerazvijenih zemalja ugrađili kriteriji koji najviše odgovaraju zemlji koja pruža tu vrstu pomoći. Imajući u vidu karakter društvenih sistema razvijenih zemalja takav odnos prema nerazvijenima ne treba da nas iznenadjuje. Ekonomski, politički i drugi interesi razvijenih i ovđe su prisutni. Naša zemlja bar do ovog momenta, ako se izuzme naš ekspert u Etiopiji, nije prisutna u pružanju pomoći nerazvijenim zemljama u oblasti stanđarđizacije. Pasivni odnos naše zemlje i drugih nesvrstanih zemalja koje mogu pružati ovu vrstu pomo=ći, uveliko iđe na ruku razvijenim zemljama da se ponašaju na spomenuti način.

Na XI zasedanju mogle mi se uočiti neke do sada netipične pojave. Nove članice TSQO; a to su ur.avnom zemlje u razvoju nisu predstavljale čutljive, samo fizički prisutne pređstavnike - članice. Predstavnici ovih zemalja su aktivno učestvovali u điskusiji i pređlaganju Rezolucije drugačijeg sadđržaja od onih koji su bili predđlagani u prvim dokumentima Sektretarijata ISO. To je naročito došlo do izražaja kađa se postavilo pitanje proširenja broja stalnih članova Saveta ISO (Japan). Reagovanje je bilo energično tako da se posta-

vilo pitanje opravđanosti i sađašnjeg broja stalnih članova SavMsta ISO. U svakom slučaju u ISO se javljaju nove zemlje koje žele afirmaciju i kojima se ne mogu više naturati jednostrana rešenja koja odgovaraju razvijenim zemljama. Iako to ne spađa u ovu materiju, značajno je, da je duh 6. Samita nesvrstanih u Havani, koji je neposredno prethođio ovom skupu, bio toliko prisutan đa su o tome svi diskutovali. U slobodno vremeć u pauzama, svi prisutni su govorili o 6. Samitu nesvrstanih zemalja u Havani.

Na XI zaseđanju je izabran novi predsednik ISO. Ta počast je pripala gospođimu Henri Duranđ potpredsedniku Francuskog udruženja za stanđarđizaciju - AFNOR. Naša delegacija, je u dogovoru sa većim brojem zemalja u razvoju, podržala izbor gospođina Durand upravo zbog njegovog realnog sagledavanja sađašnje situacije. u ovoj oblasti i đavanja prioriteta problemima sa kojima se suočavaju zenlje u razvoju. U tome smislu on je na kraju zaseđanja izložio svoja vidjenja međjunarođne saradđnje u oblasti standardizacije apelujući na razvijene zemlje da shvate da razvoj novih zemalja mora biti prioritetmi interes razvijenog dela sveta. Stari odnosi su preživeli i istorijska je nužnost stvaranja novih odnosa medju zemljama i narodima,

Zbog isteka trogođišnjeg manđata šestorici ranijih članova Saveta ISO izvršen je izbor novih članova. Članovima DIN(SRN) i GOST (SSSR) prođužen je mandat stalnih članova. JSI (Inđija) takodje je birana pono= VO zbog svoje aktivnosti u ISO. Od novih izabrani su JOS (Irak), NJJ (Holanđija) i TISI (Tajland). Geografska raspođela izabranih članova je nešto pogodnija nego ranije mađa je, zbog toga što nije izabrana Bugarska, narušen do sađa važeći odnos broja članova izmedju socijalističkih zemalja istočne Evrope i zapadnih zemalja Evrope. ·

Umesto zaključka moglo bi se reći da je zaseđanje proteklo u konstruktivnom đijalogu, da se i u ovoj oblasti osećaju novi vetrovi koji unose svežinu i u ovu oblast međjunarodnih odnosa. Nove , mlađe zemlje sve su prisutnije i aktivnije u kreiranju politike ISO. Naša aktivnost u ISO je poslednjih godina zapažena u odnosu na raniju sitnaciju. Nažalost naša pcmoć zemljama u razvoju zaostaje iza naših kađrovskih mogućnosti a đa ne govorimo o potrebama tih zemalja i njihovoj želji da sa nama saradjuju. To je propust sa nesagleđivim posleđ cama. KNadajmo se da ćemo i tu situaciju prevazići do idućeg XII zaseđanja Generalne skupštine ISO koja se ođržava 1982. godine.

––D – —– — ----– — __ ___ ___ ______—

438 | ________ ___L__________ = u A NKALMUUU uuuuuwuvunnuuN LL NL