JUS standardizacija

Kompleksnim programima biće razgraničena nadležnost izrade i donošenja regulative tj. odredjeno šta treba regulisati na nivou federacije, granskom, odnosno internom nivou. Izrada programa i propisa regulative treba da bude u skladu sa Društvenim dogovorom o standardđizaciji i unapredjenju kvaliteta čija primena u području upravljanja, koorđinacije, programiranja, sprovodjenja i nadzora treba da se dalje realizuje u praksi. Sprovodjenjem Društvenog dogocgora očekuje se znatno povećanje efikasnosti programiranja i donošenja propisa, kvaliteta propisa i njihove primene.

U skladu sa utvrdjenom politikom standardizacije u Jugoslaviji i Zakonom o standardizaciji neophodno je u većem obimu nego do sađa izvršiti prenošenje zadataka koje standardđdizacijom treba rešiti, na grane i udruženi rad, zadržavajući na nivou federacije donošenje jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa, normi kvaliteta i ostalih akata koji su od šireg interesa za zemlju.

Neophodno je u sleđećem periodu načiniti kvalitetan skok i prevazići sađašnji način donošenja jugoslovenskih standarda gde se oni naknadno uskladjuju sa medjunarodnim standardima i preći na aktivno učestvovanje u donošenju medjunarodnih standarda koji bi se kasnije u bržoj proceduri usvojili kao naši nacionalni standardi. Pored ubrzanja proceđure donošenja naših nacionalnih standarda i zaštite interesa naše zemlje već u fazi pripreme medjunarodnih standarđa, na ovaj način bi se i naše naučne institucije i naučni i stručni radnici više uključivali u tokove savremenog tehničko-tehnološkog progresa u neposrednoj saradnji sa odgovara-– jućim naučno-istraživačkim institucijama i ekspertima iz drugih, uglavnom najrazvijenijih zemalja u svetu i na taj način, doprineli unapredjenju tehnološkog razvoja naše zemlje, naročito kada se radi o tehnološki složenim proizvodnjaema i ujedno postali partneri i u drugim vidovima saradnje sa inostranstvom, naročito po pitanju medjunarodne podele rađa. Ova Di= tanja spadaju, medjutim, i u pitanja dugoročnijeg razvoja te u sledećem planskom periodu treba usmeravati organizova-– nje naučno-istraživačkog rađa na zađatke standardizacije u svim oblastima gde je to moguće, a naročito u onima gde postoji poseban interes naše zemlje, kako bi se u sledećem planskom periođu moglo vršiti i programsko planiranje. Za sledeću višu etapu razvoja naše zemlje u kojoj

će tehnologija i znanje imati presudnu ulogu u privrednom razvoju, ovo će doprineti i unapredjenu i organizacionom učvršćenju razvoja i naučnoistraživačkog rada.

Iskustvo iz prošlog periođa pokazuje da nabavka mođerne opreme i tehnologije nije dovoljan uslov za ostvarenje zađoOvoljavajućih rezultata poslovanja i privredjivanja. Oprema treba da je usaglašena sa sistemom standarđizacije u našoj zemlji, Jer je i najmođernija oprema i tehnologija neracionalna ako zahteva speciJjalne repromaterijale, posebno servisiranje, posebne rezervne delove i obučavanje kadrova izvan postojećih standardnih okvira. To se sada postiže aktima kojima se zahteva dokaz o usaglašenosti. U tom cilju treba obezbediti informisanje stručnjaka iz udruženog rađa o dostignućima

na polju standardizacije u zemlji i u svetu. Ovo se može ostvariti odgovarajućim organizovanjem aktivnosti standardizacije u organizacijama udruženog rađa.

Daljim razvijanjem sistema atestiranja u Jugoslaviji treba da se ostvaruje nesmetana medjunarodna trgovinska razmena za koju je naša zemlja zainteresovana. Potrebno je veće uključivanje u medjunarodne sisteme atestiranja (EEZ, SEV), kada je to u interesu naše, zemlje, odnosno kada se time otklanjaju barijere izvozu naših proizvoda.

Treba donositi propise o obaveznom atestiranju za proizvode koji su najvažniji sa gledišta interesa naše zemlje i uključivanja u medjunarodni promet, kao za: naftu i njene derivate, koks, gradjevinske materijale, drumska vozila i drumski saobraćaj, liftove, sudove pod pritiskom, aparate za domaćinstvo, elektronske sastavne delove, "S" zaštitu, čeličnu užad, kablove i provodnike, lična zaštitna sredstva, sirovine od tekstila i drveta i tako dalje.

Takodje treba započeti sa rađom na izdavanju znakova kvaliteta, što omogućuje

da se na osnovu posebnih standardđa potročačima garantuje konstantan kvalitet. Radiće se na standardima koji su neophodni za izdavanje znaka kvaliteta, a takodje

i na standardima za uporedna ispitivanja, kojima se omogućuje informisanje potrošača o kvalitetu i cenama istih i sličnih proizvoda različitih proizvodjača.

Potrebno je povećati napore za uspostavljanje saradnje i učešće u radu onih medjunarodnih organizacija koje usmeravaju ili vode medjunarodnu standardizaciju. Ovde se u prvom ređu pojavljuju vladine organizacije koje daju preporuke u vezi sa politikom medjunarodne standarđizacije i atestiranja, kao i u vezi sa programima rada i izbora prioriteta u donošenju standarđa (Evropska ekonomska komisija, GATT, i tako dalje). Zatim, treba proširiti aktivnosti u Medjunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO), Medjunarodnoj elektrotehničkoj komisiji