JUS standardizacija

proizvoda, rađova i usluga. Donošenje pruštvenog dogovora o standđardizaciji očekuje se u 1980. gođini.

Razgraničenje nadležnosti u vezi sa izradom i donošenjem standarda, na Jjugoslovenski, granski i interni nivo standardizacije je dugoročan zadatak na kome se sađa radi i koji je od bitnog uticaja na intenzivnije i racionalnije donošenje standarđa i drugih tehničkih propisa.

U ovom planskom periodu biće doneto no=-

vih i revidirano postojećih oko 17O0O jugoslovenskih stanđardđda i tehničkih nor-

mativa.

Donošenje ovih dokumenata predstavlja do=prinos racionalnijem korišćenju i štednji sirovina i energije, razvoju jedđinstvenih tehnoloških sistema u zemlji, doprinos pozitivnim intencijama robne razmene naše zemlje sa drugim zemljama, jedinstvu Jugoslovenskog tržišta, zaštiti ljudi i čovekove sredine, tipizaciji i unifikaciji, obezbedjenju kvaliteta, zaštiti potrošača kao i ostvarenju drugih ciljeva Jugoslovenske standardizacije.

S obzirom na vrlo često stihijsko donošenje standarda u proteklom periodu, na nedovoljno studđiozno razgraničavanje materije standarda i propisa, preklapnanje materije i usitnjenost akata, kao i s Obzirom na nedostatak dugoročnijeg i detaljnijegj programiranja aktivnosti standardizacije i razgraničenja nadležnosti, bilo je potrebno dđati mnoseban akcenat izradi kompleksnih programa stanđardizacije. Izradjeni su, ili su u radu, dugoročni prograrni stanđardizacije za sledđeće oblasti: nemetalne i metalne sirovine, nafta, neke oblasti gradjevinarstva, unifikacija i tipizacija putnog saobraćaja, seimika, primena nuklearne energije, zaštita života i zdravlja ljudi, energetika, elektromeđicina, drumska vozila i drugi.

Jugoslovenski stanđardi i tehnički normativi koji su dosađa uradjeni obuhvatili su svega oko 40% poslova iz delokruqa rada Saveznog zavoda za standardizaciju. Pojedine oblasti nisu uopšte obuhvaćene (nuklearne elektrane, rekuperacija i korišćenje otpadne energije, hidro i termoturbine, vozila unutrašnjeg transporta itd.) ili su samo neznatno obuhvaćene (postrojenja za naftovode i Jasovodđe, termoenergetski uredjaji, putevi i putni objekti, saobraćaj ·- bezbednost i signalizacija, poljoprivredne mašine, zaštita čovekove sredine, atestira-– nje itd.). Pored toga, pojačana trgovinska razmena sa drugim zemljama i sve Vveća potreba za transferom znanja i savremene tehnologije postavliaju stalno nove za::teve u vezi sa donošenjem standarda

i prop#sa, koji su uskladjeni, u DOTtCDUnosti ili delimično, sa medjunarodnim standardima odnosno najnovijim tehničkim dostignućima.

Efikasnost izrađe i donošenja tehničke regulative, uz stalno povećanje zahteva i broja učesnika u njenoj izradi i donošenju je nezađovoljavajuća. Z7boq toga je neophodna savremena i bolja koordinacija i saradnja organa i organizacija zainteresovanih za donošenje te regulative kao i efikasniji informacioni sistem O svim aktivnostima i na svim nivoima obavljanja poslova standardizacije.

U ovom periođu započeto je sa sprovodjenjem sistema atestiranja u Jugoslaviji, koji predstavlja jedan od vidova primene tehničke regulative u cilju obezbedjenja bezbednosti i zaštite od negativnih posledica moderne tehnike i za nju vezanog ljudskog faktora. Počelo se sa izđavanjem propisa o obaveznom atestiranju, utvrdjivanjem politike ovlašćivanja organizacija za atestiranje, ovlašćivanjem organizacija za atestiranje i neophodnim propratnim poslovima oko izdavanja atesta i praćenja realizacije sistema.

Donošenje stanđarda i drugih tehničkih propisa za ključne oblasti privređe, na osnovu izradJenih kompleksnih programa stanđardđdizacije, predstavljaće najobimniji zađatak jugoslovenske standđardizacije. Programi donošenja regulative će biti rezultat zajedničke analize odgovarajućih saveznih i republičkih organa i organizacija, bazirani na potrebama OUR, sa ciljem da se ostvari sklad izmedju potreba privrede i donošenja regulative, kao i medjusobna sinhronizacija rada organa koji ovu regulativu donose.

U naredncem periodu potrebno je đa se donesu programi i propisi iz oblasti sistema veza, elektronike, organskih i neorganskih hemijskih proizvođa, nafte, gume, termoenergetike, alata i alatnih mašina, motora sa unutrašnjim sagorevanjem VOZzila, mašina i uredjaja za industriju, sklađištenja i transporta, gradjevinske mehanizacije, kotlova i suđova pod pritiskom, gradjevinarstva, opreme za rudnike, miniranje, zaštite od požara i u radnim sređinama, ličnih zaštitnih sredstava, zaštite vode, vazduha i zemlje, zaštite od buke i vibracija, zaštite od pesticida, primene nuklearne energije drugih.