JUS standardizacija
poruka
Sađa kađa se pripremam da preuzmem Pr edsedništvo ISO-a, moja misao je upućena ka 87 članica, aktivnih ili dopisnih ko=je sve sačinjavaju ovu veliku porodicu koja pokriva gotovo čitavu planetu.
Želim svakoj od njih u nastupajućoj gođini uspeh, napredak i sreću.
Želim da svaka članica mala ili velika, blizu ili daleko od Centra gde se donose odluke soliđarno učestvuje u zajedničkcm đelu i da se oseća odgovornom za buđućnost ove Organizacije.
Ulazimo u 198O. gođinu, pretposlednju deceniju ovog veka za koju su i sociolozi i politikolozi gotovo jednodušni u oceni da će biti teška,ispunjena krizama i da postoji čak rizik da dodje i do nemira. Što se nas tiče, znamo da će medjunarođdna standardizacija biti pozvana da odigra još značajniju ulogu od one koju je cdaigrala u proteklom periodu i da će'pribegavanje medjunarodnim standardima svakog dana biti sve potrebnije.
OVO nam nameće veći broj zađataka za koje smatram da se mogu rezimirati u tri reči: jedinstvo, nezavisnost, soliđarnoSt Pre svega jedinstvo.
Mnogo se pisalo i diskutovalo u vezi sa postojanjem đve medjunarodne organizacije za standarđizaciju.
Medjunarodna organizacija za stanđdardizaciju (ISO) i Medjunarodna elektrotehnička komisija (IEC) se u isto vreme dopunjuju U Svojim poslovima, monolitne su u pogledu svojih ciljeva ali se ipak razilaze
u pogledu svoje strukture, u nekim od svojih metođa rada i u svom nastupu u odnosu na spoljni svet.
Ova protivrečnost je nepođobna.
Treba da učinimo sve da se ona ublaži a zatim nestane.
Nadam se da će napređak u toku OVOg mandata biti dovoljno značajan da bi omogućio đa se izgrađi pre kraja ovog veka, jedna jedinstvena organizacija koja će se zasnivati na slobodnom konsenzusu čije osnove treba tražiti pre svega u okviru svake članice ISO ili IEC.
HENRI-DURAND
Zatim nezavisnost.
Osnovno je đa ova Organizacija ostane po strani - rećiću čak da treba đa se uzdigne iznađ političkog nadmetanja.
Neophodno je takodje đa ova Organizacija izbegne velika ekonomska nadmetanja koja na nivou kontinenata mogu da dovedu do sukoba grupa zemalja i različitih tipova dru-
štvenog uredjenja.
Ova Organizacija ne treba da dozvoli da je uzmu pod svoje ni multinacionalna preduzeća ni velike imdustrijalizovane zemlje ukoliko bi iste želele da od nje naprave instrument hegemonije a isto tako ne treba da bude svojina ni zemalja u razvoju ukoliko bi one želele da od nje naprave instrument za ostvarivanje svojih preteranih zahteva.
Ova Organizacija ne pripađa državama -
ona je u službi ljudi. Ali ovo ne znači da ISO treba đa ignoriše brige i priori-
71