JUS standardizacija

–

u osamdesetim godinama

Na kraju jedne dekade, prirodno je da se osvrnemo na rađ za jedan duži period: šta se desilo za vreme prošlih deset godina i šta će sledeća dekađa doneti.

Rad ISO gleđan kroz desetogođišnje periode može biti pođeljen u tri različite faze razvoja.

Pedesete godine su period pripreme. Struktura ISO je bila izgradjena, korak po korak, ali akcenat je ostao na nacionalnim standardima. Rezultati ISO nisu bili kompletni i iscrpni kao odgovarajući nacionalni stanđardi. Stoga je značajno đa su rezultati ISO bili publikovani u obliku "preporuka", a ne kao stanđarđdi. Dalje, rezultati su bili skromni: na kraju te dekade, ISO je publikovao 19O preporuka.

U šezđesetim godinama, potreba za medjunarodnom stanđardizacijom i njene prednosti postali su sve više očigledni i rezultati su počeli da dolaze. Na kraju te dekađe, broj ISO preporuka prešao je 1000. ISO je bio na pravom putu. Ali tek u prošloj dekadi ISO je počeo đa igra glavnu ulogu u razvoju svetskih poslova i u medđdjunarodnoj trgovini. Potreba za stanđardđizacijom na medjunarodnom nivou bila je naglašena; shvaćeno je đa medjunarodni standardi treba da zamene nacionalne stanđardđe a ne da budu samo njihova dopuna. Tehnologija je medjunarodna i iz toga proizilazi dđa standardi treba da budu medjunarodni.

Razmatranje ovog novog prilaza dovelo je do toga da se ođ 1972. godine rezultati ISO objavljuju kao "stanđardi", a ne kao "preporuke". Ovo nije prosta promena imena, već to znači da je celo shvatanje medjunarodne standardizacije promenjeno.

Priprema stanđarda podignuta je sa nacionalnog na medjunarodni nivo.

Posledice ovog novog prilaza mogu se meriti brojevima. Mi možemo sada računati skoro 400O standarđa, ođ kojih je 90% publikovano ili reviđirano u toku poslednjih deset gođina (a 60% u toku poslednjih pet gođina). Drugih 3OOO nacrta stamdarđa su u toku.

76

U isto vreme, polje rađa nastavlja da se širi. U seđamđesetim godinama novi komiteti su osnovani, da pomenemo samo nekoliko: za mere odeće, ergonomiju, ćistoću vode i vazduha, međicinsku opremu, vrata i prozore, riblje brašno.

Sve više ljudi i organizacija dolazi u ISO sa svojim problemima i traži od nas da rešimo njihove probleme. I OVO znači, u širem smislu, đa sve više i više ljuđi pokazuje poverenje u ono što mi rađimo, i u naše mogućnosti.

Sa 4OOO ISO standarda mi pokrivamo mnogo više područja bazičnih stanđarđa: terminološke, metođe ispitivanja i tako dalje.

U osamdesetim godinama, medjutim akcenat treba da se skrene više prema tehničkim specifikacijama - ISO dostignuća moraju biti dopunjena sve više sa standardima proizvođa. Prošlo je vreme, kađa je ISO rezultat sađržavao samo ono što je moglo lako đa se usaglasi (izbacivanjem svega onoga gde je postizanje sporazuma bilo teško). Mi nismo ovđe samo da potvrđimo očigledno. Mi smo ovđe da rešimo probleme. Zahtev za sve više standarda proizvoda dolazi gotovo od svih strana obuhvaćenih u ISO rađu: iz imdustrije, vlade, grupa potrošača i iz drugih medjunarodđnih organizacija. Posebno, medjutim zahtevi dolaze iz zemalja u razvoju.

U toku poslednjih deset godina zemlje u razvoju sve više i više pokazuju aktivno interesovanje za rađ u ISO -— i danas, zemlje u razvoju čine većinu ISO članstva.

Ovo interesovanje lako se može obrazložiti. ISO standardi predstavljaju ogroman prenos tehnologije "know-how" odđ bogatih ka siromašnim, od industrijalizovanih zemalja ka zemljama u razvoju. Rečeno je da ni jeđan drugi skup medjunarodnih dokumenata ne može odgovarati ISO rezultatima

u Ovom pogleđu. Glavno interesovanje zemalja u razvoju nije usmereno ka sopstvenim nacionalnim standardima. Suprotno,