JUS standardizacija

standardizacija

faktor povećanja produktivnosti“

Franc Špiler, dipl. inž.

Zavod SR Slovenije za produktivnost dela — Ljubljana

UVOD

Iz definicije prođuktivnosti rađa u užem smislu, da ona predstavlja odnos proizvedene količine i utroška vremena za njenzinu proizvodnju, možemo cdmah zaključiti, da se produktivnost povećava ako smanjimo utrošak vremena po jedinici proizvoda, ali uz uslov, da postižemo traženi kvalitet proizvoda i da naprezanje radnika ne prelazi fiziološki normalne granice.

Tako u našem društvu mnOqO govorimo O potrebi povećanja prođuktivnosti našeg rada, veoma se malo spominje jedan od važnih faktora, koji može značajno uticati na produktivnost, a to je standardizacija. Ona u našem društvu još uvek nema takav tretman i priznanje kako zaslužuje, iako se u nekoliko poslednjih godina ulažu veliki napori

za njeno unapredjivanje.

Iz definicije Medjunarodne organizacije za standardizaciju ISO proizilazi, da je standardizacija proces formuliranja i primenjivanja pravila za sredjivanje odrediene oblasti u korist i uz učešće svih zainteresovanih, naročito za unapredjivanje optimalne ekonomike u opštem interesu, vođeći računa o radnim uslovima i zahtevima sigurnosti. Standardizacija se zasniva na rezultatima nauke, tehnike i iskustva. Ona ne odredjuje osnove samo za sadašnji, nego i za budući razvoj i s tog razloga ona mora da ide u korak sa vremenom.

Autor je ovaj referat podneo na Opštem jugoslovenskom savetovanju o produktivnosti, održanom u

Beogradu, 30. i 31. maja 1979. qodine, a u svojstvu predsednika Saveza društava za unapredjenje standardizacije Jugoslavije.

Rezultat napora standarđizacije u nekoj odredjenoj oblasti utvrdjuje se u obliku dokumenata, nazvanih standardima, koji moraju biti potvrdjeni od strane nadležnog OTrgana. Iz te medjunarodne definicije iz naše dosadašnje jugoslovenske prakse možemo smelo tvrditi, da svaki standard predstavlja rezultat društvenog dogovaranja po odredjenom tehničkom pitanju. U tom dogovara-– nju učestvuju, odnosno bi trebalo da učestvuju, svi zainteresovani, kako proizvodjači i potrošači, tako i organi društvenog nadzora.

Sa druge strane svaki standarđ rredstavlja zbir dragocenih iskustava iz proizvodnje iz primene odredjenog predmeta standarda, bilo materijalnog bilo nematerijalnog karaktera. U praksi se stanđardizuju predmeti i pojmovi (elementi, delovi, postupci, simboli, termini, definicije i sl.) koji se često ponavljaju, da ne bi morali svakog puta ponovo razmišljati i da bi se uzimala najpovoljnija i proverena rešenja tehničkihi drugih problema.

Baš u tome je velika snaga stamdardizacije, kako u tehničkom tako i u ekonomskom pogledu. STEPENI STANDARDIZACIJE

U standardizaciji materijalnih predmeta razlikujemo više stepena standardđizovanja, u zavisnosti od širine njihove primene.

Kao prvi stepen možemo tumačiti - iako taj još nije prava stanđarđizacija – primenu po-

113