JUS standardizacija
navljajućih delova, gde god je to moguće. To je vecma lako reći ali u praksi je to teže ostvariti, jer konstruktor ne može imati pregled svih delova, koji se ugradjuju u mnogobrojne proizvođe nekog većeg pređuzeća, ako se ne služi savremenim metođama klasifikacije delova i mikrofilma. S tog razloga mu je lakše nacrtati neki novi deo onako, kako ga sam zamišlja. To ne znači samo jedan novi crtež, nego taj novi crtež ima kao posledicu jedan ili više posebnih alata, eksperimentisanje u razvoju i proizvodnji, uvodjenje nove materijalne pozicije u planiranju, proizvodnji i skladištenju pa možda i uvodjenju novog materijala za izrađu tog dela. Sve to bi otpalo, ako bi konstruktor potražio u arhivi crteže, deo, koji po funkciji i obliku najviše ođgovara njegovoj želji.
Kao primer kako bi se mogao smanjiti utrošak vremena za isti konačni proizvod, navodim saradnju kombinovanih svetla naših najpopularnijih putničkih kola (Zastava 101, 850 i IMV R4). Samo zbog vanjskog izqleda kođ tih kola leva i desna kombinovana svetla su simetrična ali nisu jeđnaka, iako im je funkcija potpuno ista. Posledica toga su po dva alata umesto po jedan za metalna kućišta i za obojenu plastiku, đalje dve materijalne pozicije umesto jedne u planiranju i materijalnom poslovanju kod finalista i kod kooperanata, a što je najgore, po dvema-– terijalne pozicije u svim servisima i prodavnicama rezervnih delova. Moše se dogoditi da ste razbili desno svetlo, a u prodavaonici rezervnih delova imaju, momentalno, samo leva svetla.
BiO bi veoma interesantan zadatak za ekonomiste, da izračunaju vreme i vrednost za koliko bi se povećala produktivnost odnosno ekonomičnost primenom univerzalnih svetla, koja bi se mogla montirati i na levu i na desnu stranu.
To je samo jeđan mali primer, koji ilustrira problem ponavljajućih delova. A takvih i mnogo krupnijih slučajeva ima bezbrojno, jer se ne vođi dovoljno računa O primeni postojećih, odnosno istih delova kod novih proizvoda.
Drugi stepen standardizacije je primena delova, koji se često ponavljaju u jednoj familiji sličnih, ili čak različitih proizvođa. Za takve delove proizvodjač izradi interni stanđard sa crtežom i svim pottrebnim karakteristikama, a prema potrebi i zahtevima i postupcima za kontrolu ili preuzimanje. Takve delove mogu konstruktori uvoditi u nove konstrukcije bez ikakvog razmišljanja i crtanja.
Obično proizvodiač takve delove po internom standardu ima stalno na zalihama, Da ih ne treba posebno poručivati i čekati na izradu ili isporuku.
Treći stepen standarđizacije je primena opšte standardizovanih materijala i đelova, iz nacionalnih – kodđ nas iz JUS – stan=darda. Takvih materijala i delova ima mnogo i normalno mogu se dobiti na tržištu.
Ti aaa aaoaČaČaoeaČaa aa aaa ala ala a ČR U OC = JU. U AI
Asortiman sličnih delova u okviru Jednog stanđardđa je prilično širok, jer treba da zadovolji najrazličitije potrebe u takvim delovima u čitavoj zemlji. Zato bi bilo vecma pogrešno, kad bismo u okviru jedne organizacije udruženog rađa dozvolili da konstruktori propisuju sve delove iz jednog standarda po veličini i kvalitetu, koJi su u stanđarđu naveđeni. Znači za pot:= rebe jedne organizacije udruženog rada treba iz JUS standarda ođabrati uži asortiman materijala i delova i to putem internog standarda.
To bi bio četvrti stepen standarđizacije, koji se u nas obično naziva tipizacija materijala i delova. Za pojedinačni proizvod taj četvrti stepen još ne zađovoljava u celini, pa možemo ići i korak dalje time, đa za neki proizvod smanjimo broj različitih standardnih delova i time ponovo uštedimo na vremenu, koje Je potrebno za planiranje, narudžbu, isporuku, skladištenje i evidentiranje tih delova, koje smo eliminirali unifikacijom unutar jednog proizvoda.
Dakle, unifikacijom nazivamo peti stepen standardizacije kao postupak redđuciranja broja različitih standardnih delova na najneophodniji minimum, ali da Funkcija i kvalitet proizvođa u potpunosti zadovoljavaju zahtevima kupaca.
Dozvolite đa u ilustraciji navedem jedan konkretan primer iz moje vlastite prakse. Prije trideset godina kao mlad konstruktor rukovodio sam grupom za konstruisanje Iskrinog velikog kino-projektora. Kad sam na kraju izbrojio sve različite standardne delove (ležajeve, vijke, navrtke, podloške, čepove i slično) u tom proizvodu, došao sam do broja 324. To mi se činilo mnogo, pa smo onda patem posebne kartoteke pripadnosti svakog standardnog dela i uz neke male promene u konstrukciji susednih delova, taj broj snizili na sveqa 92 različita standardna dela. To je značilo ušteđu 232 pozicije kod daljnih pos tupaka u planiranju, skladištenju i montaži.
Kao šesti stepen standarđizacije – agregatiranje – nazivamo primenu velikih, funkcionalno samostalnih sklopova, agregata,u različitim konačnim proizvodima, na primer isti dizel motor može se primnjivati za kamione, različite gradjevinske strojeve, dizalice i elektroagregate, ako im je potrebna snaga jednaka, a brzinu već može prilagoditi ugradjivanjem odgovarajućih ređuktora. NIVOT STANDARDIZACIJE
S obzirom na važnost standarda razlikujemO više nivoa standarda i to:
- interni standardi, koji važe samo unutar jedne OUR (OOUR, RO, ili SOUR) ili jednog regionalno ograničenog udruženja,
– granski standardi, koji važe smo za odredjenu granu ili na čitavom teritoriju jedne zemlje,