JUS standardizacija

projektovanje ciljeva i programiranje razvoja

sistema za zaštitu od zračenja

P.S. Bojović Institut za nuklearne nauke „Boris Kidrič” Vinča

Peferat saopštem na X simponijumi dJunoslovenshog deuštva za zaštitu od sračenja

U rađu je izložena ideja o jedncm celoviton i organizovanom sistemu za zaštitu od zračenja, kao i koncepcije za projektova-Z nje ciljeva i programiranje razvoja ovoga sistema.

Izneti su mzlozi za ovaj sistem , zatim opis sistema i njegovih segmenata. Razmatran je metodološki pristup za projektovanje ciljeva i programiranje razvoja sistema. Na kraju je iznet predlog zađatka koji bi obradio potrebnu metodologiju.

1. Pastost za fomirmje praćenje rađa Jedncq 8abrememog sistema za zaštitu od zračenja

Radovi pripremljeni za ovaj simpoziju,kao i radovi koji su saopštavani na našim dosadašnjim simpozijumima, savetovanjima i drugim sastancima, pokazuju svojim obimom , strukturom i naučno-stručnim nivoom da u nas postoji vrlo solidna i visoko obrazovana kadrovska baza za mnoge oblasti zaštite od zračenja. Ovi radovi ukazuju i na činjenicu da je naša društvena zajednica izdvajala relativno značajna sredstva s obzZirem na dosadašnje potrebeu ovoj oblasti.

ObJavljeni radovi, kadrovski potencijalii sredstva jesu osnovne predpostavke za dobru zaštitu od zračenja i mi ih posedujemo. Medjutim, naša zaštita od zračenja, gledano u celini, nalazi se ispod našeg, SOp-

stvenog dometa i to je osnovna karakteristika današnjeg stanja zaštite. Teško je

proceniti šta i u kojoj meri nedostaje, bez

126

prethodnog proučavanja i solidnih analiza proučenih materijala. Medjutim, neke stvari mogu da se sagledaju, bilo da su to uzroci ili konsekvence onoga što nedostaje za bolju zaštitu od zračenja.

Jedan od osnovnih uzroka današnjeg stanja jeste činjenica da nisu ozbiljno proučavane dugoročnije potrebe i odgovarajuće razvojne i praktične problematike zaštite, niti Je zaštita od zračenja razmatrana kao jedinstven i celovit sistem sa postav ljenim ciljevima i odredjenom politikcm razvoja. U ovim okolnostima nije bilo podloga za startne odluke u cilju ozbiljnijegy usmeravanja naših ukupnih napora i rezultata. Na primer, bilo je dobro pripremljenih i organizovanih savetovanja za neke oblasti zaštite od zračenja, medjutim njihovi rezultati i zaključci koriste samo delimično, jer nemamo sistem koji bi ove rezultate eksploatisao u njihovom punom iznosu.

Zbog toga što nema usvojene politike i odredjenog sistema zasnovanih na naučno-stručnim podlogama i usaglašenih sa našim potrebama i moqućnostima, konsekvence su sve brojnije i veoma različite. Na primer, naše istraživačko-razvojne projekte i zadatke radimo sa najboljem voljom i uverenjem u njihovu potrebu, ali nismo baš sasvim sigurni da li su oni dobro usmereni i dimenzionisani. Pravimo propise bez prethodnih prouča– vanja, bez analize iskustava i potreba bez jasno postavljenih ciljeva. Ugradjujemo gromobrane bez stručnih procena o kolektivnoj dozi i riziku ozračivanja, a nemamo ni osnovnih analiza do kađa se i u kome obimu oni mogu postavljati. Doduše , gromobrani se redovno kontrolišu, ali nikakva inspekcija nije obišla reaktore u Vinči skoro dvadeset

• godina. U nas se mnogo i đugo meri zrače-

nje, distribucija i sadržaj radioaktivnih padavina i izotope različitog porekla, ali