JUS standardizacija

đa se rađi o nekim aspektima zaštite oOkoline, saobraćaju ili nekoj drugoj delatnosti za koju javnost poseduje i znanje i iskustvo. Kada poseđuje znanje, iskustvo ili informacije, javnost vrlo ispravno i sa sigurnošću reaguje, bilo dđa kritikuje neispravnosti i neodgovorna ponašanja, bilo đa pozdravlja, podržava i učestvuje u sprovodjenju mera koje su društveno Opravdane i korisne.

b) Informisanje javnosti omogućiće potpuniju društvenu kontrolu i rad i efikasnost sistema a takodje i uvid u Osnovne norme čije usvajanje nije samo stvar stručnjaka i organa uprave.

Zbog citiranih i drugih razloga, a naročito zbog vanrednih situacija, u svetu se čine značajni napori, ulažu sredstva i angažuju poznati stručnjaci da ova oblast bude što dostupnija stanovništvu.

Citirani segmenti,sa svojim vecma različitim unutrašnjim i spoljašnjim funkcijama predstavljaju, nesumnjivo, jedan heterogeni skup. Medjutim, ako se posmatraju zajednički ciljevi ovih segmenata, onda se dobija sistem koji se u istimu sastoji od heterogenog skupa, ali skupa u kome su segmenti povezani funkcionalno i to višestrukim i dvosmernim tokovima.

U ovakvom sistemi, u kome su ciljevi zajednički, svaki segment dobija svoju pDravu zajedničku funkciju a time i dinamika razvoja, dimenziju i ostalo što je potrebno za optimalni razvoj sistema za zaštitu od zračenja.

BRamatromje metodološkog pristupa za projektovomje oiljeva + programiranje rasvoja sistema za zaštitu od sračenja

Za projektovanje raznih sistema postoje cdredjene teorijske osnove. Medjutim, u toku izrade ovoga referata nije bilo na raspolaganju neke odredjene metodologije za projektovanje ciljeva i programiranje razvoJa Jednog sistema za zaštitu od zračenja. Zbog toga su za OvO razmatranje poslužile metodologije koje se koriste za neke druge sisteme, a prvenstveno one koje se praktikuju za naše domaće potrebe.

Iz okvira ovih metodologija uzete su one koje istovremeno ispunjavaju tri sleđeća kriterijuma:

- odredjen stepen primenjivosti na sistem za zaštitu od zračenja

- savremenost

-– verifikaciju na jednom ili više sistema.

Prema postojećem uvidu i saznanju ove kriterijume dobrim delom ispunjavaju. naša hemijska industrija i informatika, pa su zato najviše konsultovani radovi (7,8,9,10) koji tretiraju metodologije za projektovamje ciljeva i strategije razvoja u ovim oblastima.

Projektovanje ciljeva, politike i strategije, planiranje dugoročnog i sređnjoroč-

nog razvoja, realizacije planova kao i funkcionisanje operative jesu neodvojive aktivnosti jednoga sistema za zaštitu cd zračenja. Sve ove aktivnosti odvijaju se

i teku paralelno za sve vreme egzistencije sistema. Medjutim, valja odmah reći da se intenziteti i dimenzije ovih aktivnosti menjaju sa vremenom, tako da dolazi do similtano-sekvencijalne izmene intenziteta i volumena aktivnosti. Na primer, u početku dominira aktivnost na projektovanju ciljeva i analizama koje su potrebne za utvrdjivanje politike i strategije razVvoja. U kasnijim fazama ova aktivnost opada, ali i dalje traje sa smanjenim intenzitetom, jer je glavni deo posla obavljen, dok raste intenzitet aktivnosti na realizaciji planova, a zatim na funkcionisanju operative, istraživanju, rađijacionom monitoringu i tako dalje.

Sve ove aktivnosti mi i danas obavljamo ., ulažemo dosta napora i znanja, postižemo i dobre rezultate, ali sve je to sa relativno malim ukupnim efektom zbog nedđostatka jednog organizovanog sistema.

Za razmatranje metodološkog pristupa sve aktivnosti mogu da se svrstaju u tri sledeće grupe:

I - Projektovanje ciljeva i politike II - Programiranje razvoja m - Realizacije i funkcionisanje

Svaka od ovih grupa, čiji se nazivi mogu da prime uslovno, sadrži veći broj aktivnosti, koje takodje mogu ići simultano ili sekvencijalno.

Kao što je već rečeno, aktivnosti po ovim grupama traju kontinualno, to jest za sve vreme egzistencije sistema, a to je OSnOVna razlika ođ projektovanja i izgradnje tehničkih objekata, na primer neke kuće, gde je izmena intenziteta aktivnosti isključivo sekvencijalnog karaktera. Pokušaćemo ove razlike da objasnimo šematski.

Na slici broj l1. prikazan je dijagram aktivnosti kod projektovanja i gradnje jedne stambene zgrade. Najpre se postavi cilj stambena zgrada – sa svim potrebnim opisima: veličina, broj stanova, kvalitet gradnje i tako dalje. Ova aktivnost predstavljena je krivom (a). Zatim dolazi aktivnost koja se naziva projektovanje, kriva (b), a po završetku ove aktivnosti dolazi sledeća, to je gradnja, kriva (c). Kriva (d) predstavlja prijem objekta – kuće, zatim useljavanje i njenu stalnu funkciju stambenog prostora, to je horizontalni deo krive, koji može takav da ostane sfotinui više godina.

Na slici broj 2. krive I, II i III pred-

stavljaju odgovarajuće već citirane grupe aktivnosti u sistemu zaštite od zračenja.

Jasno se vidi simultano-sekvencijalna izmena intenziteta aktivnosti za svaku grupu. Na primer, aktivnost na projektovanju ciljeva, I kriva, jeste kontinualan posao, jer se javljaju novi izvori zračenja, rmova naučna dostignuća u sferi rizika ozračiva-– nja, menjaju se shvatanja o normama, stasavaju domaći kadrovi i tako dalje, a sve

129