JUS standardizacija

značaja: prvo, u pogledu ispravnosti u postipku rada, tačnosti i verodostojnosti izdatih dokumenata i drugo, u odnosu na ispunjavanje uslova i njihovih eventualnih promena prema onima koji su postojali u trentuku dobijanja ovlašćenja.

Uvid u rad organizacija udruženog rađa čiJi proizvodi podležu atestiranju je, bez obzira što to nije zakonska obaveza, korisno i neophodno u ovoj fazi sprovodjenja sistema atestiranja.

Zađatak i posao ovlašćenih organizacija ne bi trebalo da se završava izdavanjem atesta. Stručna iskustva ovih organizacija i kompletan uvid u kretanje kvaliteta atestiranih proizvoda treba prenositi i na organizacije proizvodjača i razmenom iskustava i znanja uticati na poboljšanje kvaliteta. Zato saznanje u organizacijama udruženog rada proizvodjača kako se koristi atest i čemu služe podaci o atestiranom proizvodu može da bude značajno

sa stanovišta poboljšanja odredjenih karakteristika kvaliteta i od direktnog uticaja na razvoj odredjenog proizvoda.

9. Veze jugoslovemskog sistema atestirmja sa medjunarodnim sistemima

Brojne državne organizacije, kao i nacionalne ili regionalne organizacije za standardizaciju, uvidjajući značaj uspostavljanja sistema atestiranja u prometu, poslednjih gođina su intenzivirale svoje napore u cilju usvajanja i proklamovanja principa na kojima bi isti trebalo da se zasnivaju i kojih treba da se pridržavaju da bi bili pristupačni i korisni za najveći broj zemalja u svetu.

Medjunarodna organizacija za stanđarđizaciju (ISO) u okviru rada svog komiteta ISO-CERTICO donela je dokumenat Uputstvo 24. Prema Uputstvu 24 osnovni principi u radu ovlašćenih organizacija treba da budu objektivnost, neutralnost i nezavisnost i da je njihova primena moguća ukoliko je tačno utvrdjena opremljenost organizacija za ispitivanje, stručna kvalifikacija kadrova i odgovarajući organizacioni uslovi.

Analizirajući ovaj dokumenat može se konstatovati da je Jugoslovenski sistem atestiranja u potpunosti u sklađu sa postavljenim osnovnim principima Uputstva 24.

Regionalne organizacije za stanđarđizaciju zemalja Evropske ekonomske zajednice (CENi CENELEC) takodje su donele svoja Pravila za sprovodjenje sistema atestiranja odredjenih proizvođa. U pregovorima koji su vodjeni u ovim organizacijama dđogovoreni su mogući oblici saradnje i uslovi (koji se ne razlikuju od onih za zemlje članice CEN-a i CENELEC-a) podđ kojima mogu biti uključene naše ovlašćene organizacije za atestiranje u ovaj regionalni sistem. Dogovoreno je i konkretno uključivanje i rad naših ovlašćenih organizacija na atestiranju niskonaponskih kablova i provodnika prema direktivama koje je usvojila EEZ, ođnosno u CENELEC sistem.

Zemlje, članice SEV-a takodje stvaraju sopstveni sistem atestiranja koji su nazvale "Konvencija o uzajamnom priznavanju rezultata ispitivanja". Naša zemlja aktivno učestvuje u razrađi i definisanju ove Komvencije, tako da njene odđredbe, več sada sa dosta sigurnosti to možemo reći, neće ometati naše uključivanje i u ovaj sistem. Analiza nekih nacionalnih sistema atestiranja zemalja sa dužom trađicijom na OVOm poslu (AFNOR - NF MARK, BSI - Safety mark, Kite mark i drugo) pokazala je da je jugoslovenski sistem atestiranja usaglašen sa većinom nacionalnih sistema atestiranja i da omogućuje uključivanje naše zemlje u

te sisteme i obezbedjuje medjunarodno priznavanje atesta izdatih u Jugoslaviji.

10. Zaključno rasmatromje

Sprovodjenjem sistema obaveznog atestiranja proizvoda naša zemlja se uvrstila u red zemalja, koje imaju organizovan sistem obezbedjenja kvaliteta proizvoda u prometu.

činjenica je da do donošenja Zakona o standarđizaciji nije postojao organizova-– \ ni sistem kontrole proizvoda u prometu. Svakako da se u tim uslovima nije moglo

ni govoriti o nekoj Jedinstvenosti kontro=lisanja i rađa prilikom obezbedjenja kvaliteta. Takodje treba istaći da je organizovano atestiranje proizvoda novina ne samo za Jugoslaviju, već i za zemlje koje imaju veće iskustvo na ovom poslu cd nas.

Zbog svega napred rečenog, donositi neke trajne zaključke u ovom trenutku preuranjeno je. Medjutim, na osnovu dosađašnjeg iskustva mogu se analizirati dobijeni rezultati i utvrđiti smernice za dalji rad.

Propisi o obaveznom atestiranju proizvoda, koji su do sada objavljeni, kao i oni

“ koji su pripremljeni za objavljivanje

odabrani su tako da, izmedju ostalog, služe za svrhu provere utvrdjenog sistema, jer je opšte poznata činjenica da ni jedan definisan sistem ne može biti verifikovan sve dotle, dok ga sama praksa ne potvrdi i opravda.

Postavljeni osnovni ciljevi sistema atestiranja, s obzirom da je za sada relativno mali broj proizvođa obuhvaćen obaveznim atestiranjem, nisu tokom ovog periođa u potpunosti realizovani. Ovo se pre svega odnosi na proizvođe iz oblasti elektrotehnike u pogledu bezbednosti prilikom upotrebe i zaštite života i zdravlja ljuđi (samo električni aparati za domaćinstvo)

i iz oblasti gradjevinarstva u pogledu sigurnosti. Razloge za ovo treba tražiti u prvom slučaju, pre svega u dosađašnjoj zakonskoj regulativi, kao i u postojećim standardđima koji su osnova za donošenje propisa o obaveznom atestiranju, u drugom slučaju.

143