JUS standardizacija
Jugoslovenski standardi — tehničke ili
pravne norme
Koraljka Rabrenović-Ancel, dipl.pravnik — SZS
Ljudi se u društvu ponašaju sveSnO, Drema odredjenim pravilima - normama koje stvaraju kao celina, kao društvo. Ove mnogobrojne norme medjusobno se razlikuju naročito po sadržini, formi i sredstvima kojima utiču na ljude da po njima postupaju.
Pravila ponašanja ljudi prema prirođi nazivamo tehničkim normama; nostupajući po takvim pravilima ljudi utiču na SVOju okolinu, menjaju je i prilagodjavaju svojim potrebama. Ove norme nastajale su uporedo s razvojem proizvodnih snaga u okviru pojedinih struka, odnosno delatnosti na osnovu iskustva u vršenju odredjene delatnosti; u moderno doba one nastaju kao rezultat organizovanih naučnih i tehničkih istraživanja i provere rezultata takvih istraživanja u praksi. Tehničke norme su odraz objektivno postojećih prirodnih zakonitosti i radi toga na njih ne može uticati VOlja i interes bilo pojeđinaca bilo družštva kao celine. Da li će čovek postupati po tehničkoj normi zavisi od togada li je sebi postavio kao cilj upravo ono Što se postiže primenom takve norme, ili ima neke druge ciljeve. Primenjivanje ili neprimenjivanje tehničkih normi zavisi dakle potpuno od njegove volje, od cilja koji želi da postigne, ili od njegovog shvatanja, odnosno neshvatanja potrebe da se takva norma primeni da bi se postigao željeni cilj.
Pravila ponašanja ljuđi u društvu i prema društvu nazivamo društvenim normama; one su prinudnog karaktera, jer predstavljaju nalog društva kao celine pojedimcima i grupama da se u odredjencm društvu ponašaju na odredjeni način, a
za slučaj neprimenjivanja ili kršenja takvih normi društvo prema prekršiocima SVOCO naloga primenjuje sankcije. Za razliku od tehničkih normi, društvene norme nisu ođraz postojećih prirodnih zakonitosti već su izraz volje i tvorevina ljudi. Pravne nomme su posebna vrsta društvenih normi koje primenjuje država, Dri čemu se podđ primenjivanjem ovih normi u prvom redu podrazumeva prinuda u pogledu njihovog primenjivanja i sankcija za njihovo neprimenjivanje, odnosno povredu.
Pravo predstavlja skun pravnih normi koje stvara i primenjuje društvo organizovano kao država. Pri tome se i država ponaša po odredjenim pravilima; u skladu s načelo hijerarhije pravnih akata ona odredjuje ko je ovlašćen da donese odredjeni pravni akt, tj. daje u nađležnost odredđjencom subjektu donošenje odredjenog pravnog akta. Najvažnije, hijerarhijski najviše pravne akte pri tome donose najviši državni organi, predstavnička tela, dok se njihova razrada podzakonskim aktima poverava organima državne uprave specijalizovanim za odredjenu oblast kao što Je na primer narodna odbrana, zdravstvo, finansije, državna bezbednost, obrazova-– nje i kultura, i drugo. Dalje, država u sklađu s načelima svog društveno-političkog i ekonomskog sistema odredjuje postupak na osnovu koga se donosi i primenjuje odgovarajući pravni akt, i najzad, ona odredjuje kakav će oblik imati taj pravni akt.
Izmedju velikog broja pravnih akata države, odnosno državnih organa koji takve akte donose u njeno ime, ovđe posebnu pažnju treba obratiti na opšte pravne akte, u kojima je volja društva organizovanog u
155