JUS standardizacija

Naša zemlja je u periodu ođ završetka rata postigla krupne rezultate u svom razvoju i od potpuno nerazvijene i zaostale privrede dostigla je srednji stupanj industrijske razvijenosti. Uspeli smo kroz dugi niz gođina da održavamo veoma dinamičan ekonemski rast po prosečnoj stopi od 6-7% godišnje, što je u razmerama svetske privređe zabeleženo kao dostignuće vredno pažnje. Medjutim, do sada je tako dinamičan rast bio moguć uz oslanjanje pretežno na domaće tržište a od sada, zbog više faze razvoja koju smo dostigli, nastavlja-– nje zadovoljavajuće dinamike rasta pretpostavlja nov kvalitet našeg uključivanja u medjunarodnu podelu rada.

Na neophodnost takve korenite preorijentacije očito ukazuju problemi koji su u suštini strukturne prirođe, a manifestuju se kroz neuravnoteženost trgovinskog

i platnog bilansa zemlje. Deficit trgovinskoqgq i platnog bilansa dostiaao je u 1979. qodini zabrinjavajuće razmere, sa tendencijom daljeg rasta koju je apsolutno neophodno suzbiti. Uz to, rast proizvodnje i potrošnje sve više se uđaljava od naših materijalnih mogućnosti, jer se bazira na pregrejanoj unutrašnjoj konjukturi i uvozu reprodukcionog materijala, opreme i inostranih sredstava, uz zaostajanje izvoza. To je, uz porast investicija uticalo na povećanje proizvodnje i tehnološke zavisnosti od inostranstva kao i na povećanje zaduženosti koja je dostigla stepen koji se ne sme prekoračiti, jer bi to ozbiljno ugrozilo likvidnost zemlje na medjunarodnom planu. Prođubljivanje jaza izmedju ostvarenog dohotka i svih viđova potrošnje dovodi do poremećaja robnoO-novčanih odnosa. U krajnjoj liniji time se prouzrokuje nezadovoljavajući ekonomski položaj OUR u društvenoj reprodukciji i otežava borba za stabilizaciju i ukupan društveno-ekonomski razvoj. Inflacija je dostigla takve dimenzije da remeti tokDve društvene reprodukcije i onemogućava realno sagledavanje poslovnih rezultata i pravaca razvoja, slabeći konkurentsku spo sobnost privređe.

Svesni ozbiljnosti problema, Predsedništvo SFRJ, Predsedništvo CK SKJ, Skupština SFRJ i skupštine republika i autonomnih pokrajina, savezni saveti, Savezno izvršno veće i Privredna komora Jugoslavije, kao što je poznato, usvojili su kompleksne programe aktivnosti i mera

iz svoje nađležnosti. Te mere su sada predmet dosledne primene.

Ne bi ovde interpretirao sve zadatke koji su u 1980. godini pred nama u vezi

s tim, ali neophodno je, izmedju ostalog, jačati položaj naše privređe u medjunarodnoj razmeni DINAMIČNIJIM RASTOM IZVOZA U ODNOSU NA UVOZ; izvoz bazirati pre svega na korišćenju domaćih resursa i STVARATI USLOVE KOJI ĆE JAČATI EKONOMSKI INTERES OUR ZA IZVOZ; sprovođiti mere Štednje u smislu ukupne ekonomije rada i sredstava; ostvariti politiku cena u funkciji politike ekonomske stabilizacije; vođiti odđlučnu političku akciju za striktno poštovanje zakona i propisa i

doslednu primenu samoupravnih sporazuma, društvenih dogovora, kao i sprovodjenje mera ekonomske politike.

Dozvolite mi da vas i ovom prilikom podsetim dđa je u novogodišnjoj poruci za 1980. gođinu, drug Tito rekao đa U ŽIŽI NAŠEG INTERESOVANJA TREBA ... DA BUDU POLITIKA EKONOMSKE STABILIZACIJE I RAZVIJANJA SOCIJALISTIČKIH SAMOUPRAVNIH ODNOSA. "U tom cilju neophodno je odđlučno se orijentisati na povećanje obima i kvaliteta proizvodnje, na menjanje njene strukture, kao i na jačanje položaja naše privrede u medjunarodnoj podeli rada, pre svega bržim povećanjem izvoza".

U tom širem kontekstu borbe za ekonomsku stabilizaciju, kroz uspešnije i stabilnije uključivanje naše privrede u medjunarodnu podelu rada, pitanje kvaliteta predstavlja prvorazređan društveni, a ne samo ekonomski zadatak. Kvalitet proizvoda i usluga nije samo komponenta i izraz opšteg nivoa produktivnosti rada svake nacionalne privređe, već je u krajnjoj liniji i faktor od uticaja na karakter odnosa i veza koji se uspostavljaju u udruživanju rađa i sredstava. U našim uslovima, borba za kvalitet proizvoda nerazdvojno je vezana za procese stvaranja, odnosno daljeg razviJanja samoupravnih produkcionih odnosa. Zato je ođ principijelnog i metođološkog značaja da .se borba za kvalitet proizvoda i usluga vodi na društvenim osnovama koje karakteriše samoupravno udruživanje rađa na bazi društvene svojine i dohodđovnih odnosa, u skladu sa konceptom iz Usta= va i Zakona o udruženom radu, u uslovima robne proizvodnje determinisane Društvenim planom i zakonima tržišta.

U medjunarodnom robnom prometu, zahtevi

u pogledu kvaliteta utvrdjeni su standardima specijalizovanih medjunarodnih organizacija kao i normativima regionalnih organizacija za standđarđizaciju u okviru EEZ, EFTA, SEV i drugih grupacija, kao

i standardima i propisima pojeđinih zemalja ili krupnijih proizvodnih i trgovinskih korporacija i kompanija. Naše proizvodne i spoljnotrgovinske organizacije moraju poštovati, odnosno moraju vođiti ra- . čuna o usvojenim medjunarodnim standarđima, ukoliko želimo dđa obezbedimo konkurentnost na svetskom tržištu. Takodje, treba obezbediti striktno poštovanje domaćih, zakonski i samoupravnim putem utvrdjenih standarda, koji po pravilu polaze ođ pomenutih medjunarodnih merila, mada ponekađ nedovoljno brzo prate njihovu dinamiku nOveliranja. Prema tome, normativna strana problema kvaliteta veoma je važna i nipošto je ne smemo potcenjivati.

Naprotiv, u narednom sredđnjoročnom periodu posebnu pažnju ćemo posvetiti đaljem' unapredjivanju propisa i stanđarđa kojima se definiše kvalitet, odnosno reguliše kontrola kvaliteta. Treba pojačati napore da se obaveznim atestiranjem spreči uvoz nekvalitetnih proizvođa, u cilju zaštite našeg tržišta. Vancarinska zaštita kod nas nije do sađa bila na zađovoljavajući način praćena tehničkim barijerama, stanđardima,