JUS standardizacija

tipizacijom i drugim sličnim instrumentima kojima se obezbedjuje kvalitet robe koja se uvozi. Stoga je sistem vancarinske zaštite neophodno dopuniti takvim elementima, a kvantitativna ograničenja treba postepeno, ali značajno smanjivati. Kvantitativno ograničavanje uvoza velikog broja roba, stvaralo je proizvodjačima tih roba izuzetno povoljne uslove na domaćem tržištu, jer su bili oslobodjeni inostrane konkurencije. Cene tih proizvoda na domaćem tržištu često su gubile ekonomski karakter, jer je postojala mogućnost da

ih proizvodjači diktiraju. To je stvaralo mOnOpolske tendencije kođ pojeđinih OUR

u sticanju dohotka na domaćem tržištu, a vancarinska zaštita nije ostvarivala svrhu stimulisanja prođuktivnosti rada i korišćenja sopstvenog znanja i tehnologije.

Dalje, borba za kvalitet nije isključivo ni prvenstveno normativno ili tehničko pitanje. Bitka za kvalitet proizvoda može i mora đa se izbori pre svega u udruženom radu. Moramo poći ođ realnosti da izvoz često nije moguć zato Što ne Ostva-– rujemo kvalitet proizvodnje koji se traži na odredjenim tržištima, posebno industrijski razvijenih zemalja, ili se taj kvalitet ne održava kontinuirano. Nekvalitetna proizvodnja za domaće tržište podjednako utiče na ekonomsku stabilizaciju i nanosi veliku štetu našem društvu, jer smo još uvek suočeni sa nepoštovanjem, odnosno neođovoljnim poštovanjem zakona i drugih propisa u vezi sa kvalitetom i standarđizacijom.

Proizvodna radna organizacija koja ne obezbedjuje zađovoljavajući kvalitet SODpstvenog proizvođa, ne samo Što se ne ponaša u sklađu sa poslovnim moralom robnog privredjivanja, već nastoji, u stvari, da prisvoji tuđji dohodak, prisvajajući više nego Što joj pripada na osnovu društveno priznatog rađa. Poznato je svakodnevno nezadovoljstvo naših radnih ljudi i gradjana kvalitetom roba koje kupuju i usluga koje koriste. Reč je o đevalviranju SvVojstava materijalnih dobara kao upotrebnih vrednosti, što radni čovek doživljava kao dđevalvaciju svog ličnog dohotka. Isti je slučaj i u medjusobnim isporukama organizacija udruženog rađa. Retko 'kadđ je opravdana još uvek često prisutna razlika u kvalitetu kod proizvođa koji su namenjeni za DOMAĆE TI ONIH ZA INOSTRANO tržište. Takav odnos prema kvalitetu na domaćem tržištu treba sistematski iskorenjivati,

jer je ekonomski štetan i društveno neprihvatljiv. O kvalitetu kao elementu dohodovnih odnosa, posebno treba vođiti računa prilikom uredjivanja društveno-ekonomskih odnosa u procesima udruživanja rađa i sredstava. Svi subjekti udruživanja treba striktno da poštuju dogovorene standarde o kvalitetu, jer se u protivnom narušavaju bitni kriterijumi sistema raspođele prema radu i nastaju neprihvatljive razlike u poziciji OOUR i RO u sticanju dohotka. Svaka OUR dužna je đa ima svoj dugoročni program kao i kratkoročne planove razvoja i unapredjenja kvaliteta proizvo=

210

da i usluga, koji će se bazirati na politici kvaliteta i usvojenim društvenim normama i ekonomskim merama. Sasvim je jasno da kvalitet proizvoda i usluga izražava

na specifičan način stepen efikasnosti i poslovnog morala u odnosima medju privrednim subjektima. Zato, kvalitet materijalnih dobara i usluga nije samo i pre svega pitanje tehnologije, već na njega treba gledati prvenstveno kao na značajno pitanje društveno-ekonomskih odnosa.

Drugarice i drugovi,

U uslovima sve zaoštrenije konkurencije na svetskom tržištu koji prate krizno stanje svetske privrede, pitanja prođuktivnosti i kvaliteta, postala su centralni problem u upravljanju pređuzećima u čitavom svetu. Ostvarivanje Što veće produktivnosti postao je ključni uslov za operativnu efikasnost a takodje i za povećanje dohotka u preduzeću, a time i osnovni uslcv za povećanje realnih zarada i životnog stanđarda. Zato je u svakoj OOUR, odnosno RO neophodno utvrđiti programe za poboljšanje kvaliteta, uz istovremeno bolje organizovanu inteqralnu, vertikalnu kontrolu kvaliteta koja treba da obezbedi poštovanje širih društvenih interesa. U tom poqledu smatram da veliki značaj zaslužuje predstojeće donošenje Društvenog docovora o stanđardizaciji i unapredjivanju kvaliteta. To Je vrlo značajna društvena akcija. Potpisnici Dogovora treba da budu Skupština SFRJ, skupštine SR i SAP, kao i mehanizam komora na federalno-republičkom i pokrajinskom nivou, zatim Savezna konferencija SSRNJ i Savez sinđikata Jugoslavije. Cilj Dogovora je uskladjivanje pblaniranja standardizacije i kvaliteta na nivou zemlje, koordiniranje akcija, iniciranje i predlaganje potrebnih rešenja, iniciranje i predlaganje posebnih društvenih dogovora i samoupravnih sporazuma u vezi sa problemima kvaliteta i standarđizacije u pojedinim proizvodnim oblastima. Zainteresovanost i odgovOrnost svih učesnika treba đa učine ovaj Društveni dogovor efikasnim instrumentom ekonomske politike u oblasti standardđizacije i kvaliteta. Zbog toga, donošenje ovog Društvenog dogovora zaslužuje najširu društveno-političku podršku.

Mislim da možemo s pravom da očekujemo da će ovo Savetovanje poređ razmatranja značajnih teoretskih i metodđdoloških pitanja na bazi analize i iskustava iz neposredne prakse naših OUR dati i doprinos, u vidu konstruktivnih predloga, za potreban društveno-organizovan pristup rešavanju praktičnih pitanja integralnog sistema obezbedjivanja kvaliteta i standardizacije, kao i doprinos utvrdjivanju i sprovodjenju jeđinstvene jugoslovenske politike kvaliteta proizvoda i usluga.

Naša privređa mora postajati sve otvorenija prema svetu, pa se pitanje naše konkurentnosti na medjunarodnom tržištu postavlja kao bitan faktor naše sposobnosti uklapanja u medjunarodnu podelu rađa. U