JUS standardizacija
i optička svojstva pokrivnog premaznog sredstva. Takodje se, u svetlu pomenute dve Osobine sistema zaštite premaznim sredstvom, daje poredjenje kvaliteta odredjenih tipova prirodnih silikatnih, sulfatnih i karbonatnih punila domaćih i inostranih proizvodjača 2. Dejstvo punila na antikoroziona svojstva osnovnog premaznog sredstva
2.1 Povećanje adhezije osnovnog sloja primenom odgovarajućeg punila
U TI delu ovog rađa ukazano je da odredjena punila, poboljšavanjem adhezije osnovnog sloja za metalnu podlogu, povećavaju time njegovu antikorozionu efikasnost. Tipičan primer je plastorit, koji se može posmatrati kao bazna kompleksna kiselina (II):
(MgO • Al„0,. 35i05), *H:100 “=
2703 2
(MgO • Al„,O,„ * 3S5iO0,), OH | OH
115
+ bazna kompleksna kiselina
Ova kiselina reagovanjem sa karboksilnim grupama (RCOOH) veziva i ferooksidom iz podloge daje prijanjajući kompleks koji povećava adheziju osnovnog sloja.
|(go i A1l503 s 35iO5), ncoo | Fe prijanjajući kompleks Po sličnom mehanizmu i kaolin povećava ad-
heziju osnovnog sloja za metalnu podlogu (5)
A1503 * 2SiO, · 2H;O < : 4= i, |R1203 Šš (si03) | + 4H kompleks
Ovaj kompleks reagovanjem sa hidroksilnim grupama veziva (ROH) i ferooksidom iz nodloge daje prijanjajuće komplekse koji povećavaju adheziju osnovnoa sloja.
32
prijanjajući kompleks
|n1203 = (SiO.)_ · 2R | Fe,
U slučaju talka, Ovo punilo ne postoji kao bazna kompleksna kiselina već kao hidroksi kompleks (1):
(MgoSiaOya) Mg(OH)
4 10 Z
· hidroksi kompleks
Ovaj kompleks posredstvom svojih hidroksilnih grupa uspostavlja vezu sa podlogom putem vodoničnih mostova, čime se Dpovećava adhezija osnovnog sloja. U slučaju kalcita poboljšanje adhezije potiče usled uspostavljanja vodoničnih mostova sa podlogom posredstvom kalcijum hidrok-
sida, koji nastaje hidrolizom kalcita (1).
2.2 Dejstvo punila na mehanička svojstva i otpornosti premaznog sredstva (osnovni i pokrivni sloj) na atmosferske uticaje
U I delu ovog rada ukazano je dđa se primenom odgovarajućih punila može povećati mehanička čvrstoća, elastičnost suvog filma premaznogy sredstva, čime se svakako Do= većđava efikasnost zaštite. Punila sa ovakvim dejstvom su azbest, plastorit, talk
i mika. Pravilnim izborom punila moguće je povećati otpornost sistema zaštite premaznim sredstvom u odnosu na atmosferske uticaje i agresivno dejstvo okolne sređine (na primer, dejstvo industrijske SO.J-atmosfere). U ova punila spađaju azbest* borit, mika, kaolin, plastorit, kvarc, talk i diatomejska zemlja. Ovde će se više pažnje obratiti na povećanje otpornosti sistema zaštite premaznim sredstvom u ođno=su na dejstvo SO, i morske atmosfere primenom kalcita (1 do 4). Prema Strauch-=u kalcit deluje na spoljnoj površini suvog filma pokrivnog premaznog sredstva kao pufer neutrališući dejstvo sumporne kiseline stvaranjem teško rastvornog kalcijum sulfata koji smanjuje poroznost premaza. Na ovaj način povećava se Otpornost sistema zaštite na dejstvo SO„-atmosfere. U slučaju morske atmosfere primećeno je da se primenom kalcita smanjuje sklonost sistema zaštite premaznim sredstvom ka stvaranju mehura, iz čega sledi povećanje efikasnosti zaštite. Kalcijum hidroksid, koji nastaje hidrolizom kalcijum karbonata, neutrališe štetno dejstvo H i Cl jona i
to putem njihovog prevodjenja u kalcijum hlorid i vodu. Kalcijum hlorid, koji se putem ispiranja uklanja iz suvog filma premaza, manje je opasan za koroziju gvoO= ždja od natrijum hlorida (1 i 5). Na ovaj način primenom kalcita povećava se efikasnost zaštite sistema u morskoj atmosferi.
2.3 Dejstvo punila na poroznost Osnovnog i pokrivnog sloja premaznog sredstva
Na efikasnost zaštite metalnih površina premaznim sredstvom od dejstva korozije izmedju velikog broja faktora, posebno je važna raspodela čestica punila po veličini, gustina pakovanja čestica punila i pigmenta u suvom filmu premaznog sredstva, kao i propustljivost ovog filma u odnosu na vođu i vodenu paru (permeabilnost) (6). Posebno je važan faktor di fuzije vođene pare i vode kOz sloj suvog filma premaznog sredstva s obzirom da on utiče na:
– gubljenje adhezije osnovnog sloja za metalnu podlogu
-– sa vlagom dospeva na graničnu površinu metil-premaz i kiseonik koji čini važan element korozionog procesa
- sa vlagom dospevaju do granične površine premaz-metal i agresivne supstance (simulatori) koje deluju kao elektroliti u elektrohemijskim korozionim procesima.
Upravo zbog toga se može reći da je korozija proporcionalna količini vode koju difun-
216 aa ia _______________—__ KK