JUS standardizacija

duje kroz suv film premaznog sredstva. Ova permeabilnost suvog filma premaznog sredstva je funkcija njegove poroznosti na koju u velikoj meri utiče gustina pakovanja čes= tica punila u suvom filmu premaznog sredstva. Ova gustina pakovanja, koja odredjuje zapreminu slobodnog prostora, izmedju čestica punila i pigmenta okupiranim sa vezivom, Je funkcija oblika i raspodele čestica punila po veličini. Sa povećanjem gustine pakovanja smanjuje se poroznost filma i time raste njegova efikasnost zaštite. Upravo zbog faktora poroznosti veoma je značajna primena punila u osnovnim i pokrivnim prema-=znim sredstvima, jer je moguće odgovarajućim izborom oblika i veličine čestice punila znatno povećati gustinu pakovanja i time smanjiti poroznost i povećati efikasnost zaštite. Korišćenjem izođisperznih punila ostvaruju se znatno manje gustine pakovanja u odnosu na primenu heterodisperznih punila (6, 7 i 8). Takodje neđovoljno usitnjena (nemikronizirana) punila daju znatno poOro=znije filmove u odnosu na vrlo usitnjena (mikronizirana) (7). Praktična ispitivanja pokazala su da je sa stanovišta visoke gustine pakovanja optimalna sledeća raspođela čestica punila po veličini (9):

manje od 1 mikrona 5% izmedju 1l — 10 mikrona 25% izmedju 10 - 20 3 45% izmedju 20 — 30 : 20% veće od 30 yu 5%

Kod vrlo usitnjenih (mikroniziranih) punila, sa stanovišta visoke gustine pakovanja, pokazuje se da je optimalna sleđeća raspode la(9:):

manje od 1 mikrona 5 9 izmedju 1l — 10 mikrona 65% izmedju 10 - 15 ui 15% izmedju 15 - 20 i 5%

Maksimalne gustine pakovanja ostvaruju se kombinacijom punila datih raspodela, ali

različitih oblika čestica (na primer lamelarne i sferične čestice). Tako se pokazuje da su optimalne sleđeće kombinacije pu-

nila (9): .

a) dolomit ili kalcit + talk + plastorit u datoj veličini čestica

b) kvarc + plastorit + talk + kalcit u datoj veličini čestica

c) plastorit + talk + azbest

u datoj veličini čestica

2.4 Hemijsko dejstvo punila u kombinaciji sa aktivnim pigmentima

Primenom takozvanih aktivnih pigmenata ostvaruje se inhibiranje korozionih Pro= cesa na graničnoj površini metal-suvi film osnovnog premaznog sredstva. OvO inhipiranje najčešće se ostvaruje elektrohemijskim pasivizirajućim dejstvom ovih aktivnih pigmenata (na primer hromatni, molibdatni i fosfatni aktivni pigmeni) (70).

Tipičan primer hemijskog dejstva punila u osnovnom sloju premaznog sredstva, či-

me se povećava efikasnost zaštite, je kalcit. Strauch (5) je pokazao da kalcit podiže PH rastvora elektrolita, koji je prisutan u porama filma, čime se usporava ili sasvim zaustavlja H„-tip korozije. Putem stvaranja teško rastVornih taloga (reakcija karbonatnih i fero jona) dolazi do ugušćivanja pasivizirajućeg oksidnog filma na metalnoj podlozi, čime se otežava dalji pristup kiseonika i rastvora elektrolita i time usporava ili sprečava O„-tip korozije (5). Slično efikas= no dejSštvo u osnovnom premaznom sredstvu pokazuje i dolomit. Ipak prilikom formulacije osnovnog premaznog sredstva, mora se izvršiti pažljivi izbor tipa punila i odnosa punilo-aktivan pigment jer veoma često se može, zbog neobraćanja pažnje na ova dva faktora, ostvariti neželjeno smanjivanje efikasnosti zaštite. Na primeru cinkfosfata, kao aktivnog pigmenta, daće se primeri negativnog hemijskog dejstva punila u osnovnim premaznim sredstvima. Inhibirajuće elektrohemijsko dejstvo ovog pigmenta zasniva se na sledeća dva faktora: – hidroliza pigmenta uz stvaranje fosfoxzne kiseline (1) Zn3(PO2A),

6H,O—3Zn (OH) , :* 2H PO,

3 disocijacija kristalne vođe, OVOg pig=

menta i stvaranje baznih kompleksnih kiselina (11 i 12). 8n3(PO2a), 4H,0 <=

+ 3H5O SF Hi OH

il (PO2) > bazna kompleksna kiselina

Proces inhibiranja se sastoji u:

– reakciji ovih kiselina sa fero i feri jonima i u stvaranju inhibitornih kompleksa .

| 5ay000,)a : (om) | : Pea

– u reakciji ovih kiselina sa fosfatnim anijonom, odnosno sa fosfornom kiselinom i u stvaranju inhibitornih kompleksa | Zn3(PO2), O H2O| BEE.

5947|

Za efikasno inhibiranje ovim pnigmentom Osnovni zahtev predstavlja prisustvo dovoljno visoke koncentracije fosfatnih anijona (pasivizirajući anijoni). Prisustvo punila, koja dejstvuju kao akcentori ili akumulatori ovih anijona, odražava se negatiVno na efikasnost zaštite. Naime usled

stvaranja kompleksa punilo-pasivizirajući anijon smanjuje se koncentracija ovih anijona i time se, usled nedovoljnog obrazovanja inhibiranih kompleksa, smanjuje efikasnost zaštite. Punila sa ovakvim đejst-

217