JUS standardizacija

vom su plastorit, talk, azbest, kalcit i dolomit (I). Poznato je da su talk, plastorit i azbest anijonski izmenjivači. Ova punila mogu da fiksiraju za sebe pasivizirajuće anijone putem anijonske izmene SVO= Jih OH grupa sa ovim anijonima (fosfatni, hromatni, molibdatni, anijoni, itd.). Na ovaj način formiraju se kompleksi punilo=-–anijon sa znatno slabijim pasivizirajućim osobinama u odnosu na inhibitorne komplek=se. U slučaju plastorita:

(MgOA150,5 * 3Si05), H.PO2 Fe punioc-anii, NIM M jon kompleks

U slučaju talka:

(MgoSi2aO0i,)) MgHPD2

U slučaju azbesta:

(2MgO * 25iO, S H.0) MgHPO

U slučaju kalcita, hidrolizom nastali kalcijum hidroksid, takodje može da blokira pasivizirajuće anijone (1), stvaranjem slabo inhibirajućih kompleksa.

(CaHPDa • OH) Fe, ca(up02) a | • Fe i 2 e 2H,0 . Ca (0H),

Any3(P02)

Ovakvo negativno hemijsko dejstvo punila može se neutralisati na sledeća dva načina:

a) prisustvom dovoljno visoke koncentraciJe aktivnog pigmenta

b) dođatkom kaolina sprečava se anijonska izmena usled fiksiranja OH jona punila (talk, plastorit, azbest) sa H_ jonima kaolina (1).

Upravo zbog toga su se pokazale efikasnim sledeće kombinacije punila u osnovnim premaznim sredstvima, koja sadrže hromate ili fosfate kao aktivne pigmente (I):

= kaolin/tEalk = ls. – Dplastorit/kaolin = 3:1 i kaolin/azbest

3. Dejstvo punila na optička svojstva pokrivnog premaznoqg sredstva

Pokrivna moć i svetloća (odnosno belina) belog i pastelnog suvog filma pokrivnog premaznog sredstva odredjene su sledećim faktorima, koji stoje u direktnoj vezi sa intenzitetom difuzno rasute upadne svetlosti od strane filma:

– relativnim indeksom refrakcije koji predstavlja odnos indeksa refrakcije pigmenta ili punila i indeksa refrakcije veziva. Sa porastom ovog relativnog indeksa refrakcije rastu pokrivna moć i svetloća (13),

248, „e R= U | Ona. ee 1 a uu" UL MWNNWCH + zHWWWLk u :Riu i Nika altyazı —— ——- ___U

– geometrijskim karakteristikama belog pigmenta (veličina čestice, raspodela čestica po veličini i odstojanje izmedju čestica pigmenta u suvom filmu premaznog sredstva) i njegovom zapreminskom koncentracijom u suvom filmu premaznog sredstva (14).

Maksimum intenziteta difuzno rasute upadne svetlosti i time i maksimalna pokrivna moć i svetloća ostvaruju se kada su veličine čestice belog pimmenta i odstojanje izmedju ovih čestica u suvom filmu premaznog sredstva jednaki polovini talasne dužine upadne svetlosti (14). Za titan dioksid (rutil) ova veličina iznosi 0,2 – D,3 mikrona (14). Prirodna silikatna, sulfatna i karbonatna punila zbog bliskosti svoga indeksa refrakcije sa inđeksom refrakcije najvećeg broja polimera, koji se koriste kao vezivna sredstva, nemaju praktično optičke aktivnosti izražene difuznim rasipanjem upadne svetlosti. Upravo zbog toga suvi filmovi, koji sadrže samo navedena punila i veZiVvO, nemaju svojstvo pokrivne moći i svetloće. Medjutim i pored svoje optičke neaktivnosti, odavno je poznato da prirodna i sintetička punila u znatnoj meri utiču na pokrivnu moć i svetloću belih i pastelnih pokrivnih premaznih sredstava. Pravilnim izborom odgovarajućeg tipa punila moguće je znatno povećati pokrivnu moć i svetloću' pokrivnog premaznog sredstva, za istu zapreminsku koncentraciju belog pigmenta, i time, na bazi ovog povećanja, ostvariti ušteđu u inače skupom belom pimmentu. Upravo zbog ovog faktora uštede, u belom Digmentu, postaje veoma važna primena punila u pokrivnim premaznim sredstvima, a sa ciljem postizanja njihovih optimalnih optičkih karakteristika (svetloća i pokrivna moć). U slučaju odredjenih punila sa mikroporoznom strukturom njihovih čestica ne može se isključiti postojanje odredjene ODtičke aktivnosti. U toku dispergovanja ovih punila u rastvoru veziva (proces proizvodnje premaznog sredstva), OVO vVezivO teško prodire u mikropore prisutne na površini čestice punila, pa usled toga ne dolazi do zamene prisutnog vazduha u porama sa vezivom. Kao posledica ove pojave javlja se, u suvom filmu premaznog sredstva, poredđ granične površine punilo-vezivo i granična površina punilo-vazduh.

Pošto postoji. znatna razlika izmedju indeksa refrakcije vazduha i punila (relativan indeks refrakcije Je znatno veći od jedinice), dolazi do optičke aktivnosti punila i do porasta u pokrivnoj moći. Ovaj takozvani "Dry-hiding" efekt dat je od strane Steig-a (15).

Jedino moguće dejstvo punila, van gore datog "Dry-hiding" efekta, na optičku aktivnost belog pigmenta predstavlja uticaj veličine čestice i raspodele česLice punila

po veličini na rastojanje izmedju čestice belog pigmenta u suvom filmu premaznog sredstva. Ovakvu inđirektnu optičku aktivnost punila opisao je Stieg (16). Naime, primenom grubih, u granulometrijskom smislu, pu-