JUS standardizacija

Na osnovu uradjenih referata na samom Savetovanju je saopšteno šest svodnih referata po naveđenim tematskim oblastima. Iza svakog saopštenog svodnog referata usledila je diskusija velikog broja učesnika, u toku koje je iznet niz interesantnih podataka i dobrih predloga.

U celini Savetovanje je imalo za cilj da razmotri i ukaže na dugoročni razvoj energetike Jugoslavije u odnosu na raspoloživost energetskih potencijala, mogućnost eksploatacije i transporta, primenljivost i racionalnost u proizvodnji

i korišćenju kako primarne, tako i sekundarne energije. Posebno je na Savetovanju razmatran plan razvoja energetike Jugoslavije za period od 1981 -— 1985. qgodine, a u okviru pripreme Društvenog plana Jugoslavije do 1985. gođine.

Na kraju Savetovanja doneti su zaključci

u vezi sa dugoročnim razvojem energetike

Jugoslavije koji su dali poseban naglasak zadatku koji se planira za naredni sred-

njoročni plan.

zaključke ovog Savetovanja dajemo u ceijniz sje PERSPEKTIVA PROIZVODNJE PRIMARNE ENERGIJE IZ DOMAĆIH IZVORA

ističe se:

1.1 Ugalj je bio i ostao najveći energetski potencijal zemlje. Zbog svoje strukture, kvaliteta i mogućnosti prostornog razmeštaja predstavlja najstabilniji oslonac u proizvodnji električne energije, kao i izvor energije za potrebe drugih sektora potrošnje za duži niz godina. Prema procenama, koje su dokazane u analizama mnogih stuđija uradjenih u poslednjih nekoliko godina, naše rezerve uglja u ležištima omogućuju da se u 1985. gođini dostigne 110 miliona tona, 1990. godine 135 miliona tona i 2000. godine 218 miliona tona, ukoliko budu na vreme preduzete sve mere u pravcu ostvarivanja ovih mogućnosti. 1.2 Mada su procenjeni potencijali u nafti i prirodnom gasu, relativni zbog niskog stepena istraženosti naše zemlje, naročito područje Dinarida i Jadranskog područja, sve ocene govore da se rastuće potrebe za ovim vidovima energije i sirovina, sve manje mogu podmirivati sopstvenom proizvodnjom. Ovakve ocene bi mogle biti negirane samo rezultatima intenzivnijih istraživanja još neistraženih područja, Što, uz povećanje stepena iskorišćenja geoloških rezervi, predstavlja primaran zadatak svih subjekata angažovanih u ovoj oblasti energetike i šire od toga. Medjutim, na bazi dosadašnjih rezervi ocenjuje se da bi proizvodnja nafte u 1985. gođini dcstigla nivo od 4,8 miliona tona, s tim

222 | ___

—_

a e ——- _ ——-

da se isti zadrži do 1990. godine. Istovremeno proizvodnja gasa bi iznosila u 1985. gođini 4,0 milijardi, a 1990. 4,5 milijardi Nm3. Osim toga istraživanja u oblasti industrije nafte koja se vrše u inostranstvu treba unapredjivati jer mogu obezbediti dodatne količine nafte za domaće potrebe.

Hidroenergija kao obnovljivi vid energije je naš značajni energetski potencijal, ali još uvek iskorišćen samo

sa 40%, zbog čega je neophodno težiti njegovom što bržem i potpunijem iskorišćenju. U tom cilju nužno je preduzeti efikasne mere u cilju zaštite tehnički iskoristivog hidropotencijala. U narednom periodu izgradnju HE treba povezati sa rešavanjem i problema vodoprivređe i poljoprivređe i graditi pcredđ ostalih, veći broj hidro= elektrana na malim vođotocima rađi kompleksnije valorizacije ukupnog hidropotencijala zemlje. Ocenjuje se da će 1985. godine biti instalisano oko

8.700 MW sa prosečnom proizvodnjom okc 31.109 kWh/god., a 2000 gođine oko 14.000 MW sa proizvodnjom oko 50.109 kWh/god.

Učešće nuklearnih sirovina u ukupnim energetskim potencijalima je malo zboc toga Što se u tom pogledu neđovoljno istražuje u našoj zemlji. Zbog toga

je potrebno u naređnom periodu zajednički pojačati istraživačke radove u zemlji i inostranstvu. Do 1985. gođine proizvodnja za potrebe nuklearne elektrane u Krškom će se realizovati samo iz ležišta urana -— Žirovski vrh.

Uljni škriljci, kao alterantivan izvor tečnih i gasovitih goriva, imaju u perspektivi u našoj zemlji veliki značaj. S obzirom na sađašnji nivo cene nafte na svetskom tržištu, već sada je neophodno prići organizovanije istraživa-_ nju i bržem korišćenju ovog potencijala. Novi izvori energije (sunčeva, geotermalna i bio masa) su još neistraženi

i nerazvijeni potencijali. Kako se radi o obnovljivim izvorima energije, svaki procenat njihovog učešća u potrošnji energije produžava vek korišćenja neobnovljivih (konvencionalnih) goriva. Površine iznad energetskih goriva kao i hidroenergetski potencijal, moraju biti posebnim zakonskim propisima zaštićeni i sačuvani od eventualne izgradnje javnih stambenih i drugih objekata.

PROIZVODNJA SEKUNDARNE ENERGIJE

Proizvodnja električne energije, kao posebnog oblika sekundarne energije

do 2000. godine prvenstveno će se bazirati na potrošnji uglja i potpunom iskorišćenju hidroenergetskog potencijala. U tom periodu saglasno potrebama, trebalo bi da nuklearna energi-