JUS standardizacija

NJ)

TTL

—=

ja postepeno preuzima deo proizvodnje električne energije, čime bi se omogućilo kompleksnije i potpunije korišćenje uglja (gas, briket, sušeni lignit, itd.) bez obzira što bi ugalj mogao podmiriti te potrebe.

Zbog izrazite deficitarnosti u nafti

i prirodnom gasu u narednom periodu ova goriva ne koristiti za proizvodnju električne energije u novim postrojenjima. Postojeće termoelektrane na mazut i gas bi trebalo, gde god je to tehnološki moguće i ekonomski opravdano, rekonstruisati na čvrsto gorivo.

U proteklom periodu, nije ostvaren

cilj da se u preradi nafte poveća učešće prinosu lakih i srednjih destilata, a smanji učešće lož ulja - mazuta.

Zbog toga je nužno što pre dovršiti izgradnju odgovarajućih sekundarnih postrojenja u svim rafinerijama da bi se, uz korišćenje najnovijih tehnoloških dostignuća postigao Što je moguće manji prinos lož ulja — mazuta. Istovre-

meno u proizvodnji derivata potrebno =

je obezbediti sirovine za potrebe petrohemijske industrije.

Vodeći računa o našim energetskim potencijalima i daljem razvoju elektroenergetike, posebnu pažnju posvetiti izgradnji termoelektrana — toplana na ugalj, u blizini većih potrošačkih centara koje bi u kombinovanoj proizvodnji opezbedjivale potrebe u toplotnoj

i električnoj energiji. Za realizaciju ovoga neophodno je zajedničko angažovanje elektroprivrednih i zainteresovanih komunalnih organizacija, većih industrijskih potrošača i rudnika uglja.

Pre izgradnje termoelektrana, investitora i društveno-političke zajednice treba obavezati da prouče korišćenje otpadne toplote tih izvora za lokalne potrebe.

U cilju brže zamene uvozne nafte i prirodnog gasa neophodno je brže raditi na razvoju gasifikacije i eksploataciji uljnih škriljaca i uglja.

U cilju većeg korišćenja domaćih energetskih potencijala, posebno u pogledu supstitucije uvozne energije (nafta, ugalj za koksovanje), uložiti posebne napore u oplemenjivanje uglja (sušeni lignit, briket, polukoks itd.).

TRANSPORT ENERGIJE

Razvoj potrošnje električne energije u našoj zemlji doprineo je naglom razvoju prenosnog sistema, posebno sistema 380 kV i time korišćenju većih proizvodnih jedinica u elektranama smeštenim na velikim ugljenim basenima i na velikim rekama.

U daljnjem razVOju OSDOVnOg prenosnog 380 kV sistema (period 1980—2000.

3.3

godine), dosadašnje analize pokazuju

·da će se izgradnja odvijati u skla-

du sa analizama, sa sagledavanjima i planovima elektroprivrednih organizacija, a da će za prenos dođatnih snaga reda 3.000 MW do 4.000 MW iz termoenergetskog basena KOSOVO za potrebe Hrvatske, Slovenije i Makedcnije, biti potrebno izgraditi dopunske magistralne vodove, bilo u vidu dvosistemnih 380 kV vodova, ili 750 kV vodova dopunjene dvosistemnim

380 kV vodovima na odredjenim potezima. Ova dodatna magistralna veza dozvoliće i eventualni izvoz električne energije u susedne zemlje.

Ovako koncipirana visokonaponska prenosna mreža uvršćuje Jugoslaviju, OSObito nakon razvoja njenog 380 kV prenosnog sistema, u red zemalja sa najrazvijenijim elektroenergetskim sistemima u svetu. Koncipirani sistem doprinosi istovremeno i smanjenju gubitaka u prenosu.

Izgradnja jugoslovenskog naftovoda pređstavlja značajan korak ka kvalitetnom, sigurnom i ekonomičnom transportu nafte u našoj zemlji, čime je obezbedjen transport dovoljne količine nafte za programe razvoja do 1995. godine, a uz manje dopune i do 2000. godine.

Racionalno korišćenje naftovoda uslovljava modernizaciju i povećanje sopstvenih kapaciteta tankerske pomorske flote, kao i sporazumevanje svih zainteresovanih subjekata u vezi sa količinom i dinamikom transporta.

Programi transporta i distribucije gasa koji se realizuju u periodu 1975—1980. gođine, učinili su kvalitetnu prekretnicu u razvoju transportnih sistema za gas u našoj zemlji. Naredni period će karakterisati završetak započetih programa gasifikacije, a dalji razvoj transportnih sistema će uglavnom zavisiti od izvora snabdevanja. Očekuje se dalje povezivanje republičkih sistema i povezivanje sa gasovodnim sistemima susednih zemalja. Da bi se gasna privreda skladno razvijala i potrošnja gasa opti-

malno uklopila u energetski bilans

Jugoslavije, neophodno je u 1980. godini izraditi medjurepubličko - pokrajinski projekat iz ove problematike koji je dogovoren u 1979. godini.

Za očekivano povećanje prevoza uglja železnicom u doglednoj budućnosti (do 30 miliona tona godišnje) ne bi trebalo da bude problema u obezbedjenju “ potrebnih transportnih kapaciteta.

Isto to se može reći i za transport naftnih derivata železničkim, rečnim ili drumskim saobraćajem.

U narednom periodu treba očekivati u našoj zemlji sve veći i brži razvoj sistema centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom pri čemu će za

223