JUS standardizacija

6.2.14

6 2.5

6.2.16

G 201

citeta termoelektrana i toplana i opreme za proizvodnju uglja. To je medjutim, moguće samo ukoliko se u okviru sistema obezbede i odgovara-– juće mogućnosti za kreditiranje proizvodnje domaće opreme. Time bi se bitno umanjilo sadašnje visoko angažovanje inostranih kredita za izgradnju energetskih objekata i omogućio brži razvoj elektromašinogradnje i mašinogradnje.

U investicionoj politici biće potrebno da organizacije udruženog rada odmah otpočnu sa preispitiva-_ njem investicionih planova u pravcu preorjentacije započete izgradnje objekata i rekonstrukcije postojećih koji baziraju na uvoznoj energiji, kako bi što pre bila obezbedjena neophodna supstitucija energije.

Jedno od pitanja za pravilno i us-– pešno sprovodjenje energetske politike je i organizovanost u sektoru energetike. Postoje mišljenja da sadašnji sistem organizovanosti nije adekvatan potrebama i da bi organizaciju trebalo znatno menjati i unaprediti, kako u oblasti samoupravnog povezivanja organizacija udruženog rada iz ove oblasti tako i u okviru društveno-političkih zajednica od opština do federacije.

Udruživanjem rada i sredstava udruženog rađa iz oblasti proizvodnje

i udruženog rada iz oblasti nauke

i obrazovanja, omogućiti kontinuirani rad na problemima istraživanja, proizvodnje, transporta, konverzije i korišćenja postojećih, alternativnih i novih izvora energije.

Problem kadrova je jeđan od bitnih faktora u realizaciji dugoročne energetske politike Jugoslavije.

U tom cilju treba izvršiti neophodne promene i dopune nastavnih planova i programa usmerenog i visokog obrazovanja.

U Saveznom zavodu za statistiku

obezbediti neophodne podloge (banku podataka) za praćenje svih relevantnih parametara istraživanja,

proizvodnje, transporta i korišćenja energije.

Analiza navedenih vrlo iscrpnih zaključaka sa Savetovanja energetičara Jugoslavije daje mogućnost svakoj organizaciji da nadje svoje mesto i svoje zadatke u njihovom sprovodjenju. Nosioci samoupravnog planiranja moći će uspešnije da utvrđe i definišu optimalnu politiku razvoja energetike Jugoslavije u sklopu razvoja ukupne privrede, a sa ciljem pozitivnog uticaja na stabilizaciju zemlje, nesmetani razvoj životnog standarda, zaposlenosti i svih ostalih faktora koji utiču na ukupni društveni razvoj.

Zaključci sa Savetovanja energetičara upućuju i Savezni zavođ za standardizaciju gde treba da bude težište njegovog rada u odnosu na energetiku. Tehničkim propisima i standardima moraju biti regulisane mere koje treba da dovedu do neophodne promene postojećeg odnosa izmedju proizvodnje i potrošnje energije, kao i do uvodjenja u preradu robe većeg stepena prerađe. U smislu uštede energije, bez sumnje najveći, osetni efekti mogu se postići standđardizacijom u onim oblastima gde se masovno primenjuju propisi i standardi (grejanje, saobraćaj, domaćinstva i sl.), pri čemu

je neophodno usvajanje i poštovanje strogih mera racionalizacije potrošnje energije. Savezni zavod za standardizaciju je u Oblasti energetike već pristupio obimnom sistematskom radu. Pripremljena su tri nacrta programa za izradu propisa koji bi kompleksno rešavali ovu oblast i to za:

- proizvodnju, prenos i korišćenje toplotne energije

- proizvodnju, prenos, distribuciju i korišćenje električne energije

- regulisanje osnova bezbednosti transporta naftovodima i gasovođima, kao i razvod i upotreba gasa.

Ova tri nacrta programa izrade propisa posle javne điskusije i usaglašavanja sa Društvenim planom za razvoj energetike, kao i posle saglasnosti Saveznog izvršnog veća, moraće s obzirom na ozbiljnost situacije, da se ubrzano realizuju, uz maksimalno angažovanje svih učesnika u pripremi i usvajanju propisa i standarda.

227