JUS standardizacija

ima zagadjenosti hrane za dati period Vremena - ne sme se shvatiti kao kraj postupka kcntrole. Saznanje da je postavljen "monitoring" program može imati dobar psihološki uticaj na proizvodjače hrane, i ne samo na njih, da primene najbolja tehnološka rešenja u poljoprivrednoj proizvodnji, preradi i rukovanju hranom, koja omogućavaju da se smanji zagadjenost. Ali "monitoring", sam po sebi, ne može skoro ništa da učini u pogledu smanjenja zagadjenosti. Da bi se to postiqlo, moraju biti identifikovani i eleminisani ili kontrolisani izvori kontaminacije; u isto vreme, moraju se preduzeti mere da kontaminirana hrana ne dospe do potrošača.

Povećma briga o sagadjenju okoline

Aktivnost ljuđi neizbežno i sve viže dovodi do redistribucije materijala i energije u životnu okolinu. Materijal ili energija koja ugrožava ili Je "odgovorna" za ugrožavanje zdravlja ljudi, njihovog blagostanja ili životnih izvora, naziva se polutant (kontaminant Je sinonim; skoTO svi kontaminanti su polutanti, ali

svi polutanti nisu kontaminati; na pr., višak toplote, buka, itd). Polutanti mogu biti hemijske supstance (na Ba: FOT-= ganohlorna jeđinjenja, radionukleidi, itd.), geohemijske supstance (na Pri bra šina, sediment, itd.), biološki agensi (na pr., bakterije, virusi, paraziti) ili fizička svojstva (na pr., buka, otpadna toplotna energija itd.).

Poslednjih nekoliko dekađa, uočljiva je sve veća briga u vezi sa zagadjenjem čovekove životne i radne sredine -– prirode uopšte. Postoje dva osnovna razloga za to. Prvi je evidentna činjenica da Je zagadjenost prirode sve veća i ona sve više ugrožava živi svet i osnovne životne resurse. Drugi razlog leži u sledećoj činjenici: ljudi su sve više svesni da je njihovo znanje o toksičnim efektima ipak neadekvatno, posebno kađa se radi o naknadnim posledicama, vezanim za zdravlje čoveka.

Neki oblici zagadjenja životne sredine, na primer zagadjenje vazduha sumpor-dioksidom, direktno mogu uticati na zdravlje čoveka. Drugi oblici kao, na primer, zagadjenje zemljišta i vode živom i kadmi jumom, mogu indirektno ugroziti čovečije zdravlje preko zagadjene hrane. Pored ovih direktnih i indirektnih oblika i mogućnosti ugrožavanja živog sveta uopšte, zagadjenje vazduha, VOde i zemljišta može da izazove katastrofalne ekonomske efekte ako doveđe do problema u vezi sa smanjenjem proizvodnje hrane. Na primer, sumpor dioksid koji emituju industrijska postrojenja (topionice, termoelektrane starijeg tipa i sl.), može biti precipitovan u sumpornu kiselinu i da kao takav dovede do zakišeljavanja vođa uništavajući živi svet u vođama i vegetaciju. Sljčna, je situacija prilikom primene pesticida, bez obzira da li se oni upotrebljavaju u zaštiti (biljne) proizvodnje biljnih sirovina za hranu i hraniva, pri čemu dolazi do neželjenog zagadjenja vođa, vaz-

duha i zemljišta u direktnom smislu a indirektno se ugrožava sav životinjski svet.

Poveđanit rizici zagadjenja hrane

žagadjenost hrane nije problem koji datira ođ skora. Ali, u toku ovoga veka došlo je izrazito do povećanja svesti i saznanja da postoje rizici koji mogu da dovedu do zagadjenja hrane hemijskim i biološkim agensima. Delom, OVO je rezultat usaglašavanja metoda za identifikaciju i odredjivanje zagadjivača, pDosebno hemijskih agenasa koji su se pojavili posle nagle industrijalizacije, urbanizacije i promena u poljoprivrednoj praksi. S tim u Vezi poslednjih dvadeset godina rizik da se hrana zagadi hemijskim agensima je veoma izražen. Sve većom proizvodnjom i disperzijom postojanih supstanci (DDT, PCB, težki metali, i dr.) u Životnu i radnu sredinu, ovaj rizik je sve veći. Zamisao o koncentraciji proizvodjača hrane, u smislu smanjivanja broja takvih proizvodjača. sa većim proizvodnim kapacitetima, pokazala je da pruža mnoge korisne efekte,

ali u isto vreme povećava se i rizik širih razmera ukoliko dodje do nepredvidjenog zagadjenja u delu procesa proizvodnje i prerade hrane. To znači da mnoge vrste hrane, naročito one koje su podložne mikrobiološkoj kontaminaciji a koje moraju biti skladištene i transportovane pod posebnim uslovima, podležu mnOGgObrOojnim rizicima i često bivaju zagadjene. Ovo se potencira i činjenicom da je u medjunarodnoj trgovini, posebno u isporukama

sa teritorija gde se javljaju bolesti en=demskog karaktera, mogućnost širenja bolesti na teritorije, koje nisu zaražene , jako izražena.

Taj problem u vezi sa zagadjenjem hrane (parazitima, bakterijama, mikrotoksinima i dr.), nije samo problem industrijski razvijenih zemalja; on posebno predstavlja još mnogo veći problem za zemlje u razvoju, s obzirom da se u njima teže obezbedjuju optimalni higijenski uslovi i mogućnosti za odgovarajuću manipulaciju, sklađištenje i marketina.

Šta se misli pod 'monitorimg"-om sagadjenosti

hrane

– HRANA

Termin "hrana", u smislu kako je upotrebljen u ovom materijalu, upotrebljava se

da označi sve ono što čovek može da konzumira, izuzev međikamenata. To se prven= stveno odnosi na proizvode biljnog porekla i proizvođe animalnog porekla. Medjutim, vrlo je važno da ova istraživanja budu dovedena u vezu sa rezultatima dobijenim istraživanjima ostalih delova u lancu ishrane.

Što se tiče vođe za piće koja je vrlo važan sastojak ljudske ishrane u ovom materijalu neće biti govora, s obzirom da se ispitivanjima bave mnogi i da postoji vrlo veliki broj publikacija o tome (vidi dodđatak TI).

254 a O oo ______ KK