JUS standardizacija

psi enu} Jas} prs} 55} 5 |

Samo u 1979. godini izdato je 38 homologacija.

O izdatim homologacijama u nas i u eVrOpskim zemljama obaveštavaju se zainteresovani putem biltena. Za informisanja o sprovodjenju homologacije u našoj zemlji izdaju se 3 vrste biltena:

-– Bilten o izdatim homologacijama u SFRJ i zemljama potpisnicama Sporazuma. Poslednji izdat ovakav bilten nosi broj 43;

- Bilten o primljenim ECE dokumentima. Poslednji ovakav bilten nosi broj 14;

- Informativni bilten koji obaveštava zainteresovane o sprovodjenju homologacije i radu na donošenju novih propisa u Ženevi. Do sada izdato 11 brojeva ovog biltena; i najzad

- Bilten o saradnji sa organizacijom SEV. Do sada izdato 6 brojeva ovog biltena.

Iz ovoga sledi i broj primljenih, obradjenih i bibliotečki sredjenih dokumenata: ·

ECE dokumenata dobijenih iz Ženeve 2.500 Izdatih homologacija 18.500 Dokumenata dobijenih od SEV-a 1.900

Ukupan broj sredjenih dokumenata (do sada) Je oko 22.900. Dakle, skoro 23.000 dokumenata, što predstavlja značajan obim posla, značajne troškove i najzad problem prostora za smeštaj svih ovih dokumenata.

Pomenuti su troškovi obrade i čuvanje velikog broja dokumenata. Medjutim, postoji problem finansiranja homologacije UOpŠte. Sredstva koja za ovo odvaja feđeracija nisu dovoljna. Pokušalo se sa nalaženjem nekih novih izvora prihođa. Sledeći ideje nekih naših republika na polju borbe za zaštitu životne sredine, sredstva bi trebalo obezbediti ođ registracija VvVozila. Pretpostavlja se đa bi se na ovaj način stekla značajna sredstva ako bi se od svake registracije vozila dobilo za homologaciju samo 10,00 dinara. Time bi se obezbedila i sredstva za neka pre thomologaciona ispitivanja i delimičan razvoj tehnologije u cilju zađovoljavanja medđjunarodnih propisa o homologaciji. Ovu ideju je moguće ostvariti samo putem odđgovarajućih propisa o formiranju fonda i tekućeg računa za potrebe homologacije.

Druga ideja o obezbedjenju sredstava za sprovodjenje homologacije je da se oporezuju vozila prilikom kupovine. Na ovaj način bi prođaja vozila obezbeđila sredstva za njihovo homologovanje, a bilo bi dovoljno odvojiti 1% ođ cene vozila.

Međjutim, medjunarodni pravilnici o homologaciji još ne obuhvataju sve što je neophodno propisati u oblasti motornih vozila, delova i opreme. OvO se svuda u svetu dopunjava nacionalnim propisima druge vrste (na primer: nacionalnim standđdardima). 324

U nas medjutim, takvih propisa i standarda još uvek nema dovoljno. Ovo je posledica delimično i objektivnih teškoća koje prate proces izrade tih propisa u svetu i u našoj zemlji. Naime, automobil je pro= izvod koji, po mišljenju velikih proizvo= djača u svetu, prođaje stilista i zato nije poželjno da se stanđardizuje mnogo toga što ulazi u sklop automobila. Koliko je teško uskladiti propise ove vrste pokazuje primer koji se u Medđjunarodnoj organizaciji za standardizaciju ISO često ističe. Pokušava se već čitavi nih gođina sa standardizovanjem visine odbojnika na putničkim automobilima, ali bez uspeha. Stanđardđ još nije objavljen, a nema ni izgleda da bude uskoro objavljen.

Što se tiče jugoslovenskih stanđardđa u ovoj oblasti, može se ponoviti ono Što va-– ži za Medjunarodnu organizaciju za standardizaciju ISO. Pored toga, razvoj jUugoslovenske automobilske industrije išao je uglavnom putem uvoza tehnologije i to od raznih velikih proizvodjača u Evropi, što je imalo za posledicu uvodjenje različitih

tehnologija u domaću industriju. To na poseban način otežava donošenje jugoslovenskih standarda za motorna vozila, jer jedan propis ove vrste može nekome odgovarati potpuno, dok drugome otežava odnose sa prođavcem tehnologije.

Ovaj problem olakšavaju pravilnici Cc homo=logaciji, prema evropskom Sporazumu iz 1958. godine, time Što propisuju jeđinstvene uslove koje moraju zadovoljiti vozila proizvedena bilo gde u Evropi.

Sva homologovana oprema i delovi nose ho= mologacioni znak. Ovaj znak se sastoji od kruga u kome se nalazi oznaka E i broj zemlje koja je izdala dokument o homologaciji (na primer, SFRJ ima oznaku E 10). Ispod kruga se nalazi znak R sa brojem koji OzZznačava broj ECE pravilnika po kome je vršena homologacija. Uz ovaj znak dodaje se i broj dokumenta o homologaciji.

Delovi vozila i njihova oprema na koje se odnose ratifikovani pravilnici ECE u SPRJ, mogu biti pušteni u promet samo ako su snabdeveni homologacionim znakom i dokumentom o izđatoj homologaciji.

Delovi i oprema koji su predmet medjunarodne razmene robe odnosno, delovi i oprema iz uvoza, za koje postoje ECE pravilnici ratifikovani u SFRJ, moraju imati homologacioni znak i dokument o izdatoj homologaciji da bi bili pušteni u promet. Isto tako dokumentom o izđatoj homologaciji i homologacionim znakom može biti uslovljen uvoz i promet delova i opreme motornih VoOzila čak i za one pravilnike ECE koji su

u Evropi usvojeni, a u SFRJ još nisu ratifikovani. Svi homologovani delovi vozila ili njihova oprema podležu kontroli usaglašenosti serijski proizvedenih đelova sa homOlogovanim tipom. Ova kontrola može biti periodđična ili na zahtev.