JUS standardizacija

Dokumenta o homologaciji ili povlačenju homologacije obavezno se dostavljaju svim zemljama potpisnicama Sporazuma O hOmOlogaciji, koje su ratifikovale pravilnik po kome je izđata homologacija. Proveru izdatih homologacija u Evropi moguće je sprovesti u jednoj od službi ovlašćenih za obavljanje homologacije u SFRJ.

Za mnoge đelove vozila i njihovu opremu mogu postojati jednovremeno ECE pravilnici i nacionalni standardi (u nas jugoslovenski stanđardi). Ovo medjutim, nije obavezno,

što znači da je dovoljno postojanje jednog od ovih propisa. Razumljivo je da postojanje oba ne znači da je dopušteno različito regulisanje jedne iste materije.

U vezi sa ovim potrebno je napomenuti da postoji veoma tesna saradnja izmedju Medjunarodne organizacije za standardizaciju ISO i Radne grupe eksperata za konstrukciju vozila (WP 29). Ove dve organizacije pripremaju zajedničke godišnje i periođične planove za donošenje uskladjenih propisa i standarda.

o greškama merenja i greškama merila, granicama dopuštenih grešaka i klasama tačnosti merila i tačnosti merenja

Dr Dobrivoje Prokić, dipl, ing.

1. O greškama merenja i greškama merila

Pitanje grešaka merenja i grešaka merjla uvek je u centru pažnje ne samo istraživača koji se bave izučavanjem složenih fizičkih pojava i procesa nego i proizvodjača

i korisnika merila koji rade sa merilima kontrole i upravljanja tehnološkim procesino; merilima vazduhoplova i slično.

Prilikom merenJa« nije od interesa samo informacija o vrednosti merene veličine nego i pouzdanost, tačnost ili granice grešaka

u kojima leži prava vrednost meren? Veličine. Greška merenja i greška merila su dva različita pojma i njihove vrednosti su u Opštem slučaju medjusobno različite.

Prilikom merenja fizičke veličine, greška

1) Memla su sredstva za merenje, sa njima se uvpŠi meznenje fizičkih veličina od etalona do radnih merlla. Merila mogu biti: mere (materi jaliso-

vome), meri instrumenti — pokasnt, integracioni ı dr.

merenja može sadržavati niz uticaja spoljnih faktora, koji nisu neposredno vezani sa merilom.

Ako se uzme u obzir i činjenica da se greška merila normira za statička merenja u normalnim uslovima rađa i da dopunske greške

u vezi sa uticajem spoljnih faktora, a takodje i greške izazvane inercijom merila, ne mogu biti uvek pravilno uzete u obzir, tada nema sumnje o postojanju razlike izmedju greške merenja i greške merila.

Sem toga, treba istaći da postoji razlika ı medju greške merila prilikom izvodjenja merenja (čak i pri normalnim, idealnim, uslovima upotrebe) i greške odredjene na bazi klase tačnosti koja je ustanovljena prilikom izrađe merila.

325