JUS standardizacija

primena međunarodnih standarda u jugoslaviji”

Đuka Lisica, dipl, ing.

1. Uvod

Poslednjih godina broj medjunarodnih standarda, ođ kojih su svakako ISO i IEC najvažniji, neprekidno raste. Medjutim, potrebe za novim medjunarodnim standardima se ne smanjuju. Naprotiv, izgleda da Što se više medjunarodnih standarda objavi, više ih treba.

Zbog toga smo suočeni sa neizbežnim pitanjima: koliko ISO i IEC standarda stvarno treba, koje je vreme potrebno za njihovu pripremu i kojima od njih treba dati prioritet. Sasvim je jasno da su kapaciteti ISO i IEC za izradu standarda ograničeni takodje su ograničeni i kapaciteti naionalnih organizacija koje daju stručnjace za rad ISO i IEC, pa zbog toga problem racionalnog korišćenja sredstava i stručne snage postaje sve jzrazitiji.

~O M

Razmatrajući ova pitanja, važno je utvrditi u kojoj su meri preduzeća u raznim zemljama zadovoljna brojem i kvalitetom ISO i IEC standarda, pošto su preduzeća krajnji korisnici ovih standarda.

Ovaj referat sadrži rezultate razgovora i diskusija obavljenih sa nekoliko odabranih jugoslovenskih preduzeća, kojima su postavljena sledeća pitanja: da li primenjuju ISO i IEC stanđarde i ako primenjuju u kojoj meri to čine; da li imaju primedbi na sadržaj ovih standarda ili na način njihove pripreme i primene; iz kojih razloga koriste ISO i IEC standarde; koja je stvarna uloga ovih standarda u medjunarodnoj trgovini preduzeća i na kraju, šta preduzeća predlažu za poboljšanje situacije u kojoj se sada nalaze priprema i primena ISO i IEC standarda.

Ovaj peferat je ialagan ma III konfenenoerjJi

Medjwnarodne federacije za primenu standarda (IFAN), koja Je održana u Londonu 18. i 19.

Juna 1980. godine.

Dobijeni odgovori su proanalizirani i izvučeni su zaključci koji pokazuju đa je preduzećima veoma stalo do ISO i IEC stan=darđa, ali da još uvek postoji problem u vezi sa njihovom praktičnom primenom.

2. Metodologija razgovora

Pre nego što se određio način razgovora bilo je potrebno razmotriti sledeća tri važna pitanja: sa kojim preduzećima treba obaviti razgovore, kako i na kraju'koje ISO i IEC standarde treba obuhvatiti razgovorima.

a) Izbor preduzeća

Kađa se razmatra pitanje izbora preduzeća, treba imati u vidu da u Jugoslaviji ima prema zvaničnim podacima oko 16.000 preduzeća. Obaviti razgovore sa svima njima, ili samo sa njihovim reprezentativnim delom, bio bi izuzetno težak zađatak i jednostavno neizvodđljiv sa stanovišta raspoloživog vremena i snage za pripremu OVOg referata. Kako su praktične mogućnosti dozvoljavale razgovor sa najviše 10 do 15 preduzeća, sledeći problem je bio kako odabrati ona preduzeća čiji će odgovori dati najkorisnije informacije, mada odgovori nužno ne moraju predstavljati mišljenje cele jugoslovenske privrede o medjunarodnim standardima.

Pošto je osnovni cilj medjunarodnih standđardđa olakšavanje medjunarodne trgovine, zaključeno je da bi se korisnije informa-– cije mogle dobiti ođ onih preduzeća koja izlaze na medjunarodno tržište, nego od

333