JUS standardizacija

onih koja posluju samo na domaćem tržištu. Takodje je zaključeno da će se više koristi u razgovorima imati odđ onih preduzeća koja su stekla ugled ulažući napore da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, neqo od malo poznatih preduzeća.

Da bi se proverili ovi zaključci izvršeni su preliminarni razgovori sa tri poznata preduzeća koja izvoze. Nazovimo ih predu= zeća A, 5 i C.

Preduzeće A proizvođi i izvozi proizvode za električna postrojenja. Razgovor se obavio sa rukovodiocem odeljonja za standardii zaciju, rukovodiocem odeljenja za

sa stručnjakom odgovornim za izvoZ U zemlje u razvoOJU. Preduzeće B joe trgovinska organizacija koja se Davi izVOZOmK i zastupa više JjJugoslovenskih prgizvodjača na stranom tržištU. kazacvor Je obavljen sa dva strućnjaka: Jedsn od njih je bio zađužen za iZVOZ ODO=Jenin metala, a drugi za izvoz neobojenih metala.

Preduzeće C izradjuje hocii jske proizvoc U razgovoru SU učestvovali: rukovoGiia

odeijenja za standardizaciju, rukovodilac cljenja zadužen za izvoz na zapadno Lri stručnjaci Za pimmente, boje za i Fleksibilne abrazivnc proiz=

N poznaje ISO i TEC standarde i koristi ih. Njinovo iskustvo je pokazalo da su siskemi atoestiranj;jnsn od velikog zmna= Čauna i da treba dati praoritet onim med'jU= narodmam svcanmdardima koji se odnose ma a testiranje na bilo koi na voli. POSe!ij DrODb= lomi se Javljaju ı odnosu iju rnucljumaTO 112 Md Omar C 1 Oci a } nacionalmi standardi vecma ijenižh posuobBO i NF su dominantni me samo u

il jama, nevo i u zemljama u razVOJU, naročito u bivšim: koloni jama. Osim toga, nacionalni skamdardi sadrže strožije zahlov. neg” medđjunsrodni standardi i u njima 5 nalazi vise pojedinosti.

0 C JJ

1 stana

}-

zvoz obojemih metala preduzeća B uevxOpske zemlje zasnovan je ma DIN standardima, UZUŽGV lala se” izo. M Wei Bey Mira. Era i JUGA i Francusku. Izvoz u SAD zasniva se n ASMTMJM standardiiua. SEručnjaci koji su zaduženi Za izvoz ovih metala čax i ne Znaju za ISO sLandarde.

Slična je situacija sa ISO standardima prilikom izvoza neobojenih metala. U coku razgovora bili su pozazani katalozi prc VO djaca. Oni su sadržavali tabele urorednih karakterisiika, prema JUS, DIM, BS, NP i GOSi standardima, ali nije bilo podataka o karakLkeristikama prema ISO standardima, kao da ovi standardi i ne postoje.

Preduzeće C prilikom izvoza odredjuje zahteve koji se odnose na proizvode na Osnovu nacionalnih standarda zemalja u koje izVOzi i na osnovu kataloga važnih svetskih preduzeća. Kada se radi o slandardima koji se odnose na zdravlje, preduzeće koristi specifikacije medjunarodnih organizacija

334

(nezavisne od ISO), kao i specifikacije nekih skranih organizacija. To je zbog toga ŠLO u ovoj oblasti nema dovoljno ISO standarda, kao i zbog toga što se i oni ISO standardi koji postoje odnose uglavnom na matode ispitivanja. To je nedostatak sa stanovišta pređuzeća C koje bi htelo takodie standarde koji obuhvataju i druge aspekte. Preliminarni razgovori sa preduzećima A, B i C su poxazali da preduzeća koja nisu upoznata sa medjunarodi:im standarđima ne mogu dati ni valjan komentar o njima. Bilo bi korisno ispitati razloge zbog kojih tako poznnuta preduzeća ne koriste memčijunarodne standarde, pa čak i me znaju za njih. Na primer, korisno je znati da preduzeće B, ne znajući za ISO standardoc, koristi DIN, ASZOM i druge standarde razvijenih zemalja, u sVoJoJjJ medjunarodnoj trgovini. Međjutim, zaključeno je da se mnogo korisnije informacije koje se odnose na razloge primenjivanja, odnosno neprimenjivanja međjunarodnin skandarda, mou dobiti kroz razgovor sa cnim preduzećima koja prate rad na iz- ' radi medjunarodnih standarda, koriste ih

u praksi i poznaju njihove prednosti i nece= dostatke.

Sa ciljem da se proveri da li preduzeće poznaje medjunarodne standđarde, pregledane su knjige evidencije Saveznog zavođa Za standardizaciju o zahtevima preduzeća za nabavxu podjadinih medjunarodnih sLandarda U .97Gy 11907 7.5. 119770 GO Gi ini. NJ OSTOAMAI1 toga su sastavljeni premledi preduzeća koja su tražila najveći broj medjunarodnih standarda. Interesantno je primetiti da su ona produz.:ća koja su tražila najveći broj med junarodnih standarda bila u stvari dobro poznata jugoslovenska preduzeća; moguće Je da ova znači da su za medjunarodnu stan= dardizaciju prvenstveno zainteresovana GdobTO poznata preduzeća.

Izbor preduzeća sa kojima će se razgovarati bio je zavisan i od nastojanja da se obezbedi da budu zastupljene razne oblasti industrije. Kao rezultat tog nastojanja izabrana preduzeća pripadala su sledećim industrijskim oblastima: elektrotehnika (postrojenja, uredjaji, kablovi, aparati za domaćinstvo), metalurgija (obojeni i neleni metali, odlivci), mašinstEvo (pneumatbski i hidraulički uredjaji, motorna VOzila, poljoprivredne mašine, alat), hemija (picqmenti, wuma i plastika, deterdženti i sozmetika, goriva i maziva itd.).

b) Način razgovora

Preliminarni razgovori sa preduzećima A, B i C su pokazali da su neposredni razgovori mnogo korisniji nego razgovori putem dopisivanja. Glavna teškoća vezana za dopisivanje je u tome što postoji opasnost da se bitanja pogrešno shvate. To se najbolje vidi po tome kako Je shvaćeno tipično pitanje: "Da li su sadašnji medjunarodni standardi dobri? (to jest da li su korisni, da li zadovoljavaju potrebe preduzeća itd.)". Po pravilu ovo pitanje je tako shvaćeno kao da se sumnja u samu instituciju ISO i IEC standarda. Preduzeća su zbog toga nastoja-