JUS standardizacija

kojima se nije mogao postići dogovor izostavljaju. U oba slučaja dolazi se do lošeg stanđarda.

Zbog toga izgleda da bi bilo opravdano svuđa, tamo gde je to moguće, promeniti proces izrađe medjunarodnih standarda tako da se izbegne konkurencija, a da se ostvari sarađnja na prikupljanju i biranju najboljih rešenja koja postoje kako na nivou preduzeća, tako i na nacionalnim nivoima. Imajući u viđu pomenuti dogovor pređuzeća đa se medjunarodni standardi koriste uglavnom za prikupljanje opštih informacija koje su osnova za izradu nacionalnih i internih standarđa, moglo bi se zaključiti đa bi jeđan dokumenat koji sadrži izbor najboljih rešenja u svetu, koji se eviden= tira i koji je svima dostupan, bio od izvanredne koristi. Praktične posledice ove orijentacije prema izboru najboljih rešenja mogu se lakše razumeti, ako se analizira problem dobijanja jeđinstvenih rešenja. Obično se OVO rešenje traži izmedju dva ili tri (retko kad više) moguća rešenja, Što znači da se do ovog suženog izbora dolazi relativno lako i brzo.

Drugim rečima, proces izrađe medjunarodnih stanđarda bi trebalo promeniti tako da se oni nacionalni i interni standardi koji de fakto igraju ulogu medjunarodnih standarda, na jednostavan i brzi način prihvate kao medjunarodni standardi. Na ovaj način bi se pre ostvarila situacija za koju se zalaže preduzeće F u kojoj medjunarodni standarđi prethode nacionalnim. Samo tako se može očekivati da će medjunarodni standarđi imati direktan uticaj na medjunarodno tržište. _

U svakom slučaju, vrlo je važno sa stanovišta unapredjenja značaja medjunarodnih stanđarda, obezbediti da svako ko koristi nacionalne standarde koji su u skladu sa

medjunarodnim standardima, automatski zna da on u stvari koristi medjunarodne standarde. Ovo je još važnije kada se radi o primeni medjunarodnih standarda preko DIN, BS, NF, ASTM i drugih stanđarđa razvijenih zemalja. 4. Zaključci

Zaključujući razmatranje rezultata razgOvOra potrebno je vratiti se na osnovno pitanje: da li su preduzeća zadovoljna brojem i kvalitetom ISO i IEC standarda, ili nisu. Izgleda da ni odgovor "da", ni odgovor "ne" ne odražavaju stvarnu situaciju.

Anketirana pređuzeća čvrsto veruju da su medjunarodni standardi od izuzetnog značaja za savremenu svetsku trgovinu i indđustriju, ali đa njihova uloga ipak nije još onoliko važna koliko bi se moglo očekivati.

Jeđan od osnovnih problema leži u odnosu izmeđju međjunarodnih i nacionalnih standarda. Nacionalni stanđarđi, posebno standarđi DIN, BS, NF, ASTM!i stanđardi drugih razvijenih zemalja, su zahvaljujući· svojoj đugoj trađiciji, ali i svojim odredjenim

kvalitetima, dominantni u međjunarodnoj trgovini. Neki đobro poznati stanđarđi pre= duzeća imaju sličan značaj.

Prema odđgovorima preduzeća, ISO i IEC standarđi se prvenstveno koriste kao opšta informacija i kao osnova za izrađu nacionalnih i internih standarđa. Zbog toga je VeOma važno obezbeđiti da ovi stanđardđi budu potpuni i ažurni. Osnovna zamerka preduzeća u ovom smislu je da ISO i IEC standardi ne sadrže sve neophodne elemente i detalje. Razlog za ovo vidi se u suviše krutom insistiranju na postizanju jedinstvenih rešenja, zbog čega se žrtvuju bitni elementi, a produžava se vreme izrađe. Neka preduze= ća su naglasila da bi ISO i IEC standardi trebalo da sađrže sva najbolja rešenja koja zađovoljavaju potrebe svetske privrede, u obliku alternativa s obzirom da je teško doći do jedinstvenih rešenja.

Unapredjivanjem ISO i IEC standarđa, unapredjivanjem njihovog kvaliteta i njihovim bržim uskladjivanjem sa tehnolcškim i drugim promenama, dozvoljavajući i alternativna rešenja, ako nije moguće drukčije, svakako bi se ojačala i njihova uloga izvora praktičnog znanja, a i njihov značaj u medjunarodnoj trgovini. Bržom pripremom medjunarodnih stanđardđda ubrzao bi se prelazak sa sađašnje situacije na situaciju u kojoj medjunarodni standardi prethode nacionalnim, što je veoma poželjno.

Preduzeća uglavnom primenjuju medjunarodne standarde kroz nacionalne standarde. Zbog toga ovakav način primene medjunarodnih stanđarda zaslužuje veliku pažnju, kao i više napora da se učini efikasnijim, naročito kada se radi o DIN, BS, NF, ASTM i drugim standarđima razvijenih zemalja. Isto je tako važno obezbeđiti da Uu svim slučajevima gde se nacionalni standardi,

zasnovani na medjunarodnim, primenjuju, samo po sebi bude jasno da se u stvari radi o međjunarodnim standardima.

Poslednje pitanje je: kakvu stvarnu važnost treba pridati rezultatima ovih razgovora? Očigledno je da nema potrebe đdđa se vrše neke dramatične promene u medjunarodnoj stanđarđizaciji. Medjutim, potrebno je uložiti ozbiljne napore đa se reše problemi koji ometaju efikasniju primenu medjunarodnih stanđarđa. Problemi koji su otkriveni u ovim razgovorima nisu jedini, niti možđa najvažniji. Dalja istraživanja od strane članica IFAN u ovom pravcu doprinela bi da organizacije ISO i IEC bolje spoznaju u kojoj meri njihovi standardi ostvaruju svoj cilj. Nacionalne organizacije za stanđarđizaciju i preduzeća mo.gu na osnovu ovakvih istraživanja utvrditi koji su najpogodniji načini za njihov uticaj na :aktivnosti međjunarodne stanđardizacije u cilju. đobijanja međjunarodnih stanđarda koji, što dđirektnije ostvaruju njihove zahteve. O

U ___________— 337