JUS standardizacija

Primedbe na ISO i IEC standarde

Znatan broj primedbi odnosi se na neđovoljan broj ISO i IEC standarda. Naglašeno je da u nekim oblastima ima dovoljno ovih standarda, ali da ima oblasti u kojima ih nema uopšte. Neke grupe proizvoda nisu uopšte obuhvaćene ISO i IEC standardima.

U nekim oblastima postoji izvestan broj ISO i IEC standarda, ali za neka preduzeća to nije dovoljno.

Takodje je istaknuto da u nekim oblastima ISO i IEC standardi obuhvataju samo neke aspekte, na primer samo metode ispitivanja. Pomenute su sledeće oblasti u kojima postoje ovi nedostaci. Funkcionalne karakteristike (elektrotehnički uredjaji), sistem označavanja proizvođa (goriva i maziva), šeme uzimanja uzoraka (pakovanje) itd.

Jedna od najčešćih primedbi jeste da ISO i TEC standardi nisu dovoljno detaljni, kada se uporede sa nacionalnim standardima.

Takodje je naglašeno da neki od medjunarodnih standarda predstavljaju rezultat lošeg kompromisa: specifikacije koje oni sadrže nisu na nivou: onih koje zahteva medjunarodno tržište.

Ozbiljna primedba je da se neki ISO standardi pripremaju i revidiraju vrlo sporo. U takvim slučajevima pređuzeća pribegava-– ju upotrebi nacionalnih standarda razvijenih zemalja pošto su ovi ažurniji.

Predlozi preduzeća u vezi sa unapredjivanjem postojećeg stanja

U odgovorima preduzeća nije dato mnOgo predloga, ali oni predlozi koji su dati zaslužuju punu pažnju. Naravno, sve primedbe mogu se shvatiti i kao predlozi u smislu šta bi trebalo sprečiti, ili otkloniti. Kao alternativa standardima koji su rezultat lošeg kompromisa, predlaže se da se u medjunarodne standarde unesu sva vredna rešenja. Gde nije moguće jedinstveno rešenje, treba uneti alternative.

Istaknuto je koliko je korisno kađa medjunarodni standard prethodi nacionalnom. U ovakvim slučajevima mnogo je lakše usvojiti medjunarodne standarde.

Pošto nacionalni standardi razvijenih zemalja igraju važnu ulogu u medjunarodnoj trgovini, predlaže se da se posveti posebna pažnja usvajanju medjunarodnih standarda kroz nacionalne stanđarde razvijenih zemalja.

Vređan pažnje je i onaj predlog koji kaže da bi trebalo dati prioritet medjunarodnim standarđima koji se odnose na atestiranje na bilo kom nivou. Sličnu pažnju bi trebalo posvetiti standardima koji služe za izrađu propisa od strane vlađinih organa.

Procena primedbi i predloga

Primedbe preduzeća đa nema dovoljno medjunarodnih standarda, da su neki aspekti zanemareni i da ovi standardi nisu dovoljno detaljni, ne bi morale same po sebi da zaslužuju pažnju, jer je teško zamisliti situaciju u kojoj su svi proizvođi obuhvaćeni ISO i IEC standardima po svim aspektima i sa svim potrebnim elementima. Bez obzira koliko bili brojni i potpuni ISO i IEC standardi, ovakve primedbe bi imale mesta.

Medjutim, imajući u viđu činjenicu da se ove primedbe mogu dati i onđa kađa se ISO i IEC standardi uporedđe sa nacionalnim standardima, kao.i kada se uzmu u obzir i druge primedbe date u odgovorima, kao ŠtO Je primedba da se često ISO i IEC stanđardi sporo pripremaju i da u nekim slučajevima predstavljaju razultat lošeg kompromisa, očigledno je da ove primedbe zaslužuju punu pažnju.

Ako se postavi pitanje zbog čega postoje ovi nedostaci u ISO i IEC standardima, ili zašto se nailazi na probleme prilikom njihove izrade, izgleđa da odgovor leži u tome što se isuviše kruto nastoji da se postignu jedinstvena rešenja, koja nije lako, ili moguće ostvariti. Cena koja se za OovO plaća sastoji se u prođužavanju vremena izrade, u usvajanju loših kompromisa i nepotpunih standarda, budući da se svi detalji,bez obzira koliko su važni,u vezi sa kojima se ne može postići saglasnost, izostavljaju. Ukazuje se na mogućnost drukčijeg pristupa izradi medjunarodnih standarda kojim bi se obezbedilo da medjunarodni standardi sadrže ne samo ona rešenja koja su sve zemlje prihvatile kao jedinstvena, nego i ona rešenja koja su bitna za potpuno definisanje predmeta standarda. Sigurno je da bi uvodjenje alternativa, kao što se predlaže, skratilo proces izrade. Ima slučajeva, medjutim, gde alternative nisu prihvatljive, ali se veruje da je njihov broj mali.

Možda je neophodno razmotriti ova pitanja sa stanovišta osnovne uloge medjunarodne standardizacije. Osnovni cilj medjunarodnog rađa na standardizaciji, kao što je to definisano u Statutu ISO, je olakšavanje medjunarodne trgovine i razvijanje "uzajamne saradnje u oblasti intelektualnih, naučnih, tehnoloških i privrednih aktivnosti".

Dobija se utisak da je ova definicija u izvesnoj meri zanemarena, ili možda nedovoljno realizovana u praksi. Jer, umesto nastajanja medjunarodnog standarda koji bi značio da su sva najbolja rešenja univerzalno prihvaćena i da tako svako ima koristi pošto . nijedno preduzeće, nijedna zemlja ne mogu sami sve ostvariti, ali svaka zelinlja može biti najbolja u jednoj ili u nekoliko stvari -— ponekad, od samog početka izrade standarda, nastaje duga iscrpljujuća borba sa svakim, ko pokuša da unese sopstvena rešenja u medjunarodni standard, bez obzira na kvalitet ovih rešenja. U ovakvim slučejevima, rezultat je da su kompromisna rešenja,koja nikog ne zadovoljavaju, prihvaćena a da se vredna rešenja o