JUS standardizacija
U Zakonu O izmenama i dopunama Zakona o standarđizaciji u članu 9. stoji:
"... organizacije uđruženog rađa uđružene u poslovne i druge samoupravne zajednice i zajednice u kojima su udđružene organizacije udruženog rada radđi obez"bedjivanja tehnološkog jedinstva sistema mogu, u skladu sa s=amoupravnim opštim aktom i ovim zakonom, zajednički utVrdjivati standarce koje će primenjivs-j
u svom poslovan“u". I dalje, u članu 27E:
"Granske standarde donosi organ odredjen sanioupravnim opštim aktom..."
Jasno je, dakle, da granski standardi nisu obavezni za organizacije izvan gran=ske zajednice (naravno, niko ne može zabraniti ili sprečiti neku organizaciju izvan granske zajednice da granski standard usvoji kao svoj ako oceni da će
Joj koristiti),
Što se tiče obaveznosti, za organizacije unutar granske zajednice ključ rešenja je u samoupravnom opštem aktu granske zajednice, jer se njime odredjuje organ koji donosi granske standarde i način
na koji se donošenje mora obavljati: Normalno je predpostaviti da će to biti telo sastavljeno od delegiranih predstavnika iz organizacija udruženog rada unutar granske zajednice. Medjutim, taj organ ne mora biti tako obrazovan, ako zajednica oceni da joj to iz nekih razloga ne odgovara. Isto tako, samoupravnim opštim aktom može se usloviti da organ može doneti granski standard samo ako dobije pismenu saglasnost svakog člana zajednice itd.
Medjutim, kađa se granski standard donese, onda su sve članice dužne đa ga primenjuju u svom poslovanju, kao što se to zahteva u pomenutom citatu Zakona.
Orgamisactoni problemi sa gledišta intermog nivoa stanaardinsaolje
Žža organizacije udruženog rada nije samo problem u tome šta regulisati internim standardom, već i kako to na najbolji način uraditi. Naime, regulisanje većine predmeta interne standardizacije odvija se suštinski i na svim ostalim nivoima: medjunarodnom, nacionalnom i granskom, pošto se odgovarajuća rešenja sa ovih nivoa primenjuju u internim standardima. Pri definisanju na internom nivou mora se, dakle, imati u vidu sve ono Što Je uradjeno na višim nivoima, pa čak i ono što je u planu da se.na tim nivoima definiše a od značaja je za dati predmet
na internom nivou.
S obzirom da ono što je definisano na vi-.
šim nivoima predstavlja za organizaciju udruženog rada bilo zakonsku, bilo praktičnu obavezu, pri planiranju rađa na internoj standardizaciji bitno je, u odnosu na više nivoe, obezbediti:
3) da se utvrdi šta je od onoga što je
seć doneto na višim nivoima od interesa i od značaja za organizaciju udruženog
rada,
b) da se utvrđi šta je ođ onoga što se planira na višim nivoima od interesa i od značaja za organizaciju udruženog rada, Cc) da se sagleda mogućnost učešća u radu na višim nivoima po pitanjima navedenim pod b) i mogućnost uticaja na njijihova rešenja.
Zbog toga je potrebno da se organizacija udruženog rada organizuje da ažurno prati dokumente donete na višim nivoima,
ali je, isto tako, potrebno da donosioci ovih dokumenata obezbede potrebne informacije i omoguće pristup do ovih dokumenata na najracionalniji način.
Slično se može reći i za obezbedjenje uslova navedenih pod b).
Mediutim, treba imati u vidu konstataciju datu u "Politici standardizacije
u Jugoslaviji" da su "stručnjaci iz organizacija udruženog rađa nosioci posla na definisanju rešenja u standardima i drugim dokumentima standardizacije na svim nivoima". Za sagledavanje mOoOgućnosti učešća na višim nivoima i za racionalno korišćenje stručnjaka iz organizacija udruženog rađa neophodno je obezbedibiz –- da se utvrđi šta se nalazi u postupku izrade na višim nivoima od interesa za organizaciju udruženog rada,
- da se utvrdi koja se srodna pitanja pojavljuju na dva ili više nivoa za koja bi bilo najcelishodnije da ih stručnjaci iz organizacije udruženog rada istovremeno razmatraju,
-– da se planiranje izrađe internih standarda vremenski podesi tako da se odgovarajuća pitanja sa viših nivoa razmatraju u okviru izrade internih standarda koji su u vezi sa tim pitanjima. Jasno je da se bitno smanjuju mogućnosti organizacije udruženog rada da racionalno koristi svoje stručnjake, ukoliko ne postoji sinhronizacija rađa izmedju viših nivoa, na primer izmedju jugoslovenskog i medjunarodnog (to je sada i najvažniji slučaj). Zbog toga obavezu SZS predvidjenu Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji, u članu 1., koja se odnosi na koordinaciju programiranja i planiranja, pored ostalog treba shvatiti i tako da je SZS dužan
da obezbedi i sinhronizaciju rađa izmedju nivoa standardizacije u smislu omogućavanja racionalnog rada stručnjaka iz organizacija udruženog rađa.
Koordinacija sa aspekta društvenog planiranja
Društveni dogovor o stanđardizaciji i unapredjenju kvaliteta, čije je donošenje u toku, treba đa posluži kao instrument za unapredjivanje opšte politike standardizacije, godišnjih i višegodđišnjih programa standardizacije, praćenje
39 LL RSS = =—_ = WII i