JUS standardizacija

đa, u muogim slučajevima i direktnim preuzimanjem medjunarodnih stanđarda neophodnih za njihov rad i poslovanje, problem bi se mogao rešiti povećanjem stružšnih i drugih kapaciteta SZS, što je i inače nužno. Mora se uz tO naglasiti da zbog nerešenosti ovog problema mnoge naše organizacije, u nedostatku jugoslovenskih standarda ili usled njihove zastarelosti, masovno pribegavaju direktnom korišćenju medjunarodnih ili stranih standarda - svaka za sebe, bez dogovora i koordinacije.

Zakon o stanđardizaciji, dakle, rešenje ovih problema vidi u stvaranju granskih zajednica tamo gde one ne postoje, a postoji interes organizacija udruženog rađa dđa se u njih samoupravno, prema Zakonu O udruženom radu, udruže radi donošenja agranskih standarda koji bi rešili pomenute probleme, odnosno tamo gde ove zajednice već postoje, da se u njihovu delatnost unese i donošenje granskih standarda sa pomenutim ciljem.

Za formiranje granskih zajednica primaran uslov po zakonu jeste interes samih organizacija da se udruže u poslovnu ili zajednicu udruženog rađa za medjusobnu plansku i poslovnu saradnju kada su u ostvarivanju svojih delatnosti i razvoja povezane proizvodno, radno, poslovno ili na drugi način. Zakon ne unosi nikakva ograničenja sa stanovišta vrste delatnosti (pripadnosti oblasti, grani, grupi, podgrupi delatnosti), niti sa aspekta republičke ili druge pripadnosti.

Štaviše, sa gledišta jedinstva sistema jugoslovenske standardizacije, teritorijalna ograničavanja bila bi u suprotnosti sa ostalim ciljevima jedinstva. Zbog toga sve formirane zajednice i zajednice koje se formiraju za donošenje granskih standarda moraju imati savezni karakter.

Dakle, iako, sa zakonske strane nema pomenutih ograničenja, bilo bi necelishodno sa stanovišta uskladjenosti i efikasnosti jugoslovenskog sistema standardizacije ako bi izostao odgovarajući usmeravajući uticaj na formiranje granskih zajednica. Taj uticaj bi morao prvenstveno da postoji od strane organa društvenog dogovora o standardizaciji i unapredjenju kvaliteta, SZS, privrednih komora i opštih udruženja.

Zavod mora biti zainteresovan da se pri formiranju novih poslovnih i drugih zajednica za donošenje granskih standarda koji su, kako je već rečeno, komplementarni jugoslovenskim standardima, gleda na to da se te zajednice formiraju za takve oblasti i područja koji sa stanovišta donošenja jugoslovenskih standarda predstavljaju logičke celine. Pri tome .se mora imati u vidu da se i rad na donoiSenju jugoslovenskih standarda odvija preko tela (komisije za standarde i radne grupe) koja suštinski čine manje ili više definisane oblike specifičnog udruživanja organizacija udruženog rađa. Formiranje granskih zajednica ni u kom slučaju ne sme dovesti do takvog nesklada da, na primer, neka organizacija udru-

šenog rada u novoj situaciji mora obavljati dvostruki posao po istim pitanjima: jedanput, u okviru granske zajednice, a, drugi put, u okviru komisije za standarde SZS.·Sa stanovišta racionaln:s organizacija pcledinih organizacija moralo bi se polaziti od jedinstvene koncepcije radnitn tela S2S i granskih zajednica.

To proizilazi i iz zakonskih odredbi o komisijama za standarde u okviru SZS i o komisijama za granske standarde, jer se u oba slučaja za članove komisija "imenuju stručnjaci za odgovarajuća područja iz organizacija udruženog rađa i drugih samoupravnih organizacija i zajednica". Razlika postoji samo u tome što se u komisije za standarde u okviru SZS moraju imenovati i stručnjaci iz odgovarajućih organa društvenoc-političkih zajednica.

Praktično rečeno, mora se polaziti od toga da će svuđa gde se stvaraju granske zajednice kao rezultat samoupravnog udruživanja organizacija uđruženog rada radi obavljanja poslova standardizacije, komisije za standarde ovih zajednica prirodno biti nosioci planiranja i izrađe i granskih i jugoslovenskih standarda za tu đatu oblast i nosioci našeg učešća u izradi medjunarodnih standard. Prema tome, formiranje granskih komisija za standđarđe mora po pravilu ići po unapređ dogovorenom planu izmedju odgovarajućih granskih zajednica i SZS. Taj dogovor može obuhvatiti i stvaranje zajedničkog koordinacionog tela, učešće stručnjaka SZS na pojedinim poslovima zajednice od interesa za rad SZS, kao

i odnose izmedju pojeđinih granskih komisija i komisija za standarde S?S,.

Privredne komore i opšta udruženja moraju na stvaranje granskih standardizacija gledati kao na aktivnosti koje su u sklopu ostalih aktivnosti koje vcde ka boljem i efikasnijem poslovanju. Iz tih razloga one se moraju angažovati

oko iniciranja i formiranja onih granskih zajednica čiji će rad na standardizaciji biti koristan sa stanovišta privrede.

Uloga privrednih komora i inače mora biti značajna u organizovanju i sprovodjenju standardizacije na svim nivoima. TO proizilazi iz zadataka privrednih komo=-

ra da se staraju o podizanju produktivnosti rađa, unapredjivanju kvaliteta proizvoda i usluga, unapredjivanju izvoza itd., što nije moguće uspešno ostvarivati bez analiziranja i rešavanja pitanja standardizacije i njenog unapredjivanja, kako

na nacionalnom, tako i na granskom i internom nivou.

S obzirom da je pitanje obaveznosti primene granskih standarda jedno od važniJih pitanja sa gledišta tretmana ovih dokumenata u ukupnom sistemu jugoslovenskih standarda, ovde će se ono posebno razmotriti iako, strogo uzevši, ne spada u pitanja organizovanja.

397