JUS standardizacija

sa u hrani u celini ne moraju da predstavljaju opasnost za stanovništvo u celini, iste te količine za odGdredjemu grupu ıjudi (deca, trudne žene i dr.), ili 1litde koji redovno uzimajiu neobično velike količine takve hrane, mogu da budu kritične. "Monitoring sistem" je jedini pouzdan način da se ođredi stepen zagadjenja hrane. Upozorenje na stepen porasta zagadjenja koji je signaliziran dobro postavljenim "monitoring sistemom", OmOgućava đa se sprovedu korektivne akcije, da ne dodje do toga da zagadjenje dostigne nivoe koji mogu na kraju ugroziti čovečji život. U slučaju zagadjivača koji izazivaju efekte koji se klinički mogu otkriti posle dugog latentnog periođa, "monitoring" je najverovatnije najbqalji način da se otkrije region gde se kontrola ili upravne mere moraju uvesti. Bez "monitoring sistema", uvek postoji opasnost da veliki broj ljudi bude izložen neposrednom riziku dejstva zagadjivača u dužem periodu, tako da i relativno male količine nekog zagadjivača mogu da u tom periodu dovedu do katastrofalnih posledica.

ODNOS "RUKOVANJA" HRANOM I EKONOMSKIH ASPEKATA

Kao što je rečeno, salmonellosis, parazitna oboljenja i dr., mogu da budu oz= biljni zdravstveni problemi čak i u najrazvijenijim zemljama. Ne uzimajući u obzir fizičku i duševnu patnju obolelih, ove bolesti dovode do velikih ekonomskih posledica. Na primer, rezultat ovih bolesti je povećanje troškova medicinskog lečenja, smanjenje proizvodnih mogućnosti obolelih, gubici u klaničnim industrijama usled uginuća životinja, smanjenje proizvodnje jaja i mleka kao i skupa ispitivanja i mere kontrole, što sve utiče na vrednost proizvođa. Pre desetak godina u Americi samo salmonellosis je dovela

do gubitaka koji su iznosili preko 300.000.000 USB, što je dovoljno kao podatak da se vidi da ne treba smanjiti upotrebu i ekonomsku opravdanost uvodjenje "monitoring sistema" i mera kontrole.

Pored toga što pomaže u sprečavanju da zagadjena hrana dodje do potrošača i upozorava da problem zagadjenja neke hrane postaje sve ozbiljniji i/ili kritičniji, "monitoring sistem" je neophodan jer ukazuje na efikasnost preduzetih mera u cilju redukcije zagadjenosti. Na primer,

u Švedskoj nivo merkurimetila u ribama

u nekim rekama i jezerima je tako visok, da se ribe iz tih voda smatraju nepogodnim za čovečiju ishranu, i takve su vode stavljene na "crnu listu". Medjutim, postavljanjem programa "monitoring sistema", nivo Žive u ribama se utvrdjuje, i kađa dostigne nivo koji se toleriše ribe će moći ponovo da se upotrebljavaju u ishrani, naravno uz uslov da industrija zaustavi zagadjenje ili redukuje zagadjenje. Slično tome "monitoring sistem" može da ukaže na to da smanjena upotreba perzistentnih pesticida prilikom obrade zemlje dovođi

do smanjenja nivoa ovih pesticida (njihovih metabolita i proizvođa razgradnje) u raznoj hrani.

"Monitoring sistem" je neophodan prilikom procenjivanja sadržaja nekog zagadjivača u hrani i u slučajevima kada se uvode u praksu nove hemijske supstance, novi tehnološki procesi prilikom prerade hrane, transporta i skladištenja i dr. Na primer, prilikom žetve, transporta i skladištenja studiozno su posmatrani u Americi

činioci koji su izazvali promene sadržaja aflotoksina u ispitivanim proizvodima, a informacije koje su tom prilikom dobijene poslužile su kao osnova za planiranje daljih istraživanja i akcija u cilju smanienja zagadjenosti.

"Monitoring sistem" je od izuzetnog značaja za većinu zemalja izvoznica hrane i to posebno iz dva razloga. Prvi je taj, što učešće hrane u izvozu predstavlja veliki deo od ukupnog izvoza, a drugi' razlog je što sve veći broj zemalja uvodi takve kontrolne sistema u cilju sprečavanja uvoza zagadjene hrane. Znači da pre izvoza, zemlja izvoznica mora biti sigurna da njeni proizvodi odgovaraju i zadovoljavaju opšte kriterijume kao i posebno dogovorene , izmedju uvoznika i izvoznika. Pored toga mnoge zemlje uvoznice uveliko već insistiraju da se priloži dokaz da je hrana koja je spremna za izvoz, ispitana u vezi sa sadržajem salmonellae (meso i jaja, kao i njihovi proizvođi), aflotoksina (kikiriki) i da ista sadrži ostatke pesticida na nivou tolerancije, tj. da sadrži količine koje su utvrdjene na nacionalnom ili medjunarodnom niVOu. Ukoliko hrana ne zadovoljava ugovorene odredbe, obično se nedozvoljava njen uvoz, a ukoliko je već uvezena, ona mora da bude podvrgnuta odgovarajućoj tehnološkoj obrađi (akoje to uopšte moguće) odnosno preradjuje se u stočnu hranu

ili za industrijske svrhe, ali tad je njena cena mnogo niža od cene hrane koja nije zagadjena. U praksi, ovo znači da zemlja koja ne kontroliše robu za iZVOZ. preuzima na sebe veliki rizik, da joj roba ne bude prihvaćena uopšte, ili pak da ima velike ekonomske gubitke. I ne samo to. Ukoliko ima dobru "monitoring" službu, interesenti će imati većeg poverenja u kvalitet njene robe, roba će se lakše i po boljoj ceni prodavati. Posebno, što je od izuzetnog značaja za zemlju proizvodjača - izvoznika,je i činjenica da "monitoring sistem" daje rezultate koji mogu da ukažu gde je potrebno poljoprivrednu i preradjivačku proizvodnju menjati, kako bi se dobila hrana koju svetsko tržište može đa prihvati.

Jedan od primera koji može da ukaže na važnost "monitoring sistema" je primer kiselog mleka i jogurta. Iako nije u pitanju izvoz ove robe, njegova ekonomska opravdanost je nesumnjiva. Uloga

mu je dvojaka. S jedne strane smanjuje se rizik pojava alergičnih reakcija u vezi sa prisustvom antibiotika u pomenutoj hrani, a sa druge strane, omogućava

o GG Ču u uu–uGČ-Č_____O___________________29