JUS standardizacija

uticaj standardizacije na kvalitet poljoprivrednih

i prehrambenih proizvoda

s“ O hrant, 980. goatne

hefenat Sao Movt Sad, 10

Milan Krajnović, dipl. ecc. Života Živković, dipl.ing.

Tri osnovne delatnosti za koje je čovek u početku svoga razvoja trošic sve svoje Vreme, bile su obezbedjivanje hrane, prebivaliŠta i odeće. Tokom razvoja, ukazala se potreba da se bavi i drugim poslovima a to znači da je morao da smanji vreme koje joe trošio za pomenute osnovne delatnosti. Nesumnjivo da je zbog toga morao da racionalizuje posao kako bi dobio iste proizvode ili obezbedio prebivalište a da mu ostane vreme za te druge delatnosti. Jedini način da to postigne bilo je da koristi svoja ili nečija tudja iskustva odnosno da kroz planirano ponavljanje odredjenih operacija planski proizvodi ono što je do tada dobiJao više stihijski. S obzirom da je na hranu morao da troši najviše vremena, sigurno da je skraćenje, koje je već tada morao da ostvari, moralo da obuhvati te poslove. Ovo navodi na pretpostavku da su poljoprivredni proizvodi medju prvima bili obuhvaćeni nekom vrstom standarda odnosno nekih normi koje su se verovatno tada i dosta dugo posle toga morale prenositi sa kolena na koleno. Dalji razvoj ljudske zajednice je sigurno morao da dovede do sve većeg izdvajanja pojedinih grana, kojima su se bavili ljudi sa iskustvom koje se sticalo radom. To je moralo dovesti i do izdvajanja grupa ljudi koji su se bavili isključivo jednim poslom odnosno nastali su proizvodjači i potrošači pojedinih materiJalnih dobara, gde je hrana morala da zauzme veoma značajno mesto jer se nijedan drugi posao nije mogao odvijati bez obezbedjenja osnovnih proizvoda za život. Ako bismo ovo prihvatili, što Je logično, kao dalja faza se nameće razvijanje razmene proizvodnih dobara a kasnije i trgovina istim. Bio Je to početak, a od tada je moralo mogo više da se razmišlja o kvalitetu

proizvoda iako je pitanje kvaliteta staro koliko i sama proizvodnja. Medjutim, i pored toga moramo priznati da sveobuhvatna definicija kvaliteta proizvoda uopšte pa

i prehrambenih ni do današnjeg dana nije data. Sa razvojem društva ona je stalno bila đopunjavana ili su se čak i menjala shvatanja a time i definicija kvaliteta ovih proizvođa. To je i bio razlog da je u raznim epohama društvenog razvoja, moglo, da se diskutuje o savremenim shvatanjima kvaliteta. Iz istih razloga mi danas možemo reći da u vremenu u kome živimo, odnosno koje je označeno kao tehničko-tehnološka revolucija, unapredjenje kvaliteta nije samo mogućnost već obavoeza koju moramo ispunjavati. Medjutim, da bi ova obaveza mogla da se ostvari i da bi se poljoprivredni OGnosno prehrambeni proizvodi mogli naći u tačno odredjenom vidu na tržištu, oni moraju da ispune osnovne uslove ili tačnije norme kvaliteta.

Polazeći od osnovne činjenice da interesi pvroizvodjaća i potrosaća odnosno njihova gledanja na kvalitoct ne mogu biti ista, OStaje jedina mogućnost da se kvalitet ObPOZVEdi donošenjem normi koje će poštovati i e dni i drugi. Ove norme se uobličavaju u aktu koji se zove sLandard a koji inače prd stavlja dogovor izmedju zainteresovanih strana. Bez ovakvili ozvaničenih dogovora

ne može se zamisliti ni razmena izmedju najužih organizacija a to znači da je neophodno da se donese stanđard koji se u tim slučajevima zove interni jer služi samo užcm krugu zainteresovanih. Drugi akt sa istim značenjem ali za Širi krug zainteresovanih označava se kao granski a zatim dolazi nacionalni koji se donosi na nivou države i na kraju dolaze medjunarodni standardi koji se koriste u medjunarodnom prometu.

er u. „i u ZILLA. wimI–=ıt uuu wuz:YY|)T IRI: „una. 1202 1 s: rum S lu uuu gu „lu armu = alla mn am: (13