JUS standardizacija

Jımaro.dJni standandi S obzirom da razvoj privrede nije bio ravnomeran u svim zemljama kao i da je u raznim zemljama dolazilo do zastoja usled ratnih razaranja, kakav je slučaj sa našom zemljom, ne može se očekivati da se najpre razviju svi oblici standarda unutar zemlje pa tek onđa da se oseti razvoj medjunarodnih standarda. S druge strane posle II svetskog rada javlja se potreba za bržom cirkulacijom, bržim prometom pojedinih proizvoda a na prvom mestu poljoprivrednih odnosno prehrambenih. To je imalo uticaja na brže razvijanje medjunarodnih organizacija koje se bave i ovom delatnošću bez obzira u kojoj fazi su se nalazile pojedine nacionalne standardizacije. Razumljivo je da su nosioci standardizacije u to vreme pa čak i dosta dugo posle početka rada ovih medjunarodnih tela, bile razvijene zemlje. Sigurno je da se moralo početi od nečega od nekih parametara koji su već bili provereni u praksi, do kojih se moglo doći iz zemalja koje su već imale razvijenu privredu odnosno u našem slučaju poljoprivredu i prehrambenu industriju. Medjutim, ne treba zaboraviti da ove zemlje to nisu radile sa ciljem da unapredjuju privredu zemalja koje je tek trebalo da otpočnu sa svojim razvojem. Naprotiv one su radile u interesu svoje privrede; donosile su norme koje su s jedne strane omogućavale plasman njihovih proizvoda na treća tržišta ali ujedno onemogućavale ulaz ovih proizvoda u njihove zemlje kad god im.je to odgovaralo. Medjutim, čak i pri takvim uslovima, standardizacija je imala odredjeni uticaj na kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Sama činjenica da je neka norma uvedena ukazuje da se može očekivati i kvalitet; prestala je stihijska proizvodnja u kojoj se kvalitet odredjuje prema želji i mišljenju nestručnih ljudi na licu mesta. Medjutim, ovo je bio razlog više đa se radi na intenzivnijem i bržem razvijanju nacionalnih standardizacija u okviru kojih je trebalo doneti sopstvene standđarde na osnovu medjunarodnih koje je trebalo prilagoditi sopstvenim uslovima. Ovo s druge strane omogućava ravnopravno učešće stručnjaka iz nerazvijenih zemalja u radu medjunarodnih tela, što mora ublažiti Jednostrane uticaje najrazvijenijih zemalja. Imajući sve OvO u vidu u daljem izlaganju biće izneti podaci, najpre u kratkim crLama, o radu medjunarodnih organizacija koje se bave standardizacijom kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ili imaju u svom sastavu odeljenja koja rade na tim problemima.

Ovde treba kao prvo istaći da je zbog potreba o kojima je bilo reči u kraćem vremenskom periodu, neposredno posle II svetskog rata, bilo formirano više takvih medjunarodnih tela. U sklopu njih treba razlikovati: vladine i nevladine medjunarodne organizacije za standardizaciju.

Medjunarodne vladine organizacije za standardizaciju kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda karakteriše pre sveJa činjenica da su hjihovi članovi indus-

_

trijski razvijene države koje su nosioci prava i obaveza u ovim organizacijama.

Medjunarodne nevladine organizacije za standardizaciju ovih proizvoda okupljaju u članstvo udruženja, ustanove ili pojedince, medjutim, ništa ne stoji na putu da u medjunarodnu nevladinu organizaciju udju i nacionalna državna organizacija za standardizaciju.

Rad na standarđizaciji proizvoda uopšte , odvija se u okviru pojedinih medjunarodnih organizacija preko komiteta odnosno raznih tela. Koliki je taj rad može se videti ako se iznese da se stanđardizacijom bavi oko 2.8OO raznih tela u okviru medjunarodnih organizacija. Pored ovoga u zavisnosti od potreba formiraju se nova tela, novi komiteti, potkomiteti.

Od medjunarodnih vladinih organizacija koJe se bave standardizacijom ovih proizvoda, treba na prvom mestu istaći "Codex alimentarius commisssion". Ova organizacija je nastala 1962. gođine kao združena organizacija FAO organizacije za poljoprivređu i ishranu i WHO svetske zdravstvene organizacije, čija je delatnost na polju ishrane bila dobro poznata već u godinama neposredno posle rađa. Sada je u Codex učlanjeno 114 zemaija a program se odvija preko 2O medjunarodnih i 4 regio= nalna komiteta. Interesantno je sagledati šta reguliše jedan standard koji donosi ova združena medjunarodna organizacija. Kao prvo veoma je važno da su to Vrlo kompleksni stanđarđi kojima se obuhvata kvalitet prehrambenih proizvoda u širem smislu reči. Tako Je najpre đata definicija iz koje se tačno vidi šta obuhvata taj standard proizvođa zatim po potrebi i tehnološka definicija iz ko= je se vidi kako se taj proizvod dobija, posle ovoga dolazi sastav proizvoda koji je prikazan sve do osnovnih sastojaka a pored njih i dodatnih sastojaka, ako su značajni. Na poseban način se reguliše pitanje aditiva koje taj proizvod može

da sadrži i koliko tačno odredjenog aditiva sme da se nadje u proizvođu. Higijena proizvoda je sledeće poglavlje a zatim dolazi obeležavanje proizvoda i proizvodjačka deklaracija. Karakteristično je da se za ovakav jeđan standard koji

se zove standard o kvalitetu tog proizvoda rad odvija u nekoliko komiteta a to znači da na pojedinim delovima rade stružnjaci za odredjenu oblast. Za naša dalja izlaganja nije bitno koliko je standarda iz ove oblasti donela združena organizacija Codex alimentarius, ali je potrebno da se iznese da još uvek ima delova koji nisu pokriveni neophodnim stanđardima a to znači da još uvek mora da se radi. Nesumnjivo da ovde ima i standarda koji su interesantniji za pojedina područja, što se mora očekivati ako se zna da na njima rađe najzainteresovaniji stručnja-– ci iz odredjenih zemalja. Znači nije napravljen neki plan kojim bi se postupno doOnosili standardi za pojedine prehrambene proizvode, već se isti pravi prema sagledavanju potreba i prioriteta na pojedinim zasedanjima za kraći ili duži period. Po-

14 ||| O CC II ===: e i Pe e. )