JUS standardizacija

| } i

Specijalna pipeta Koristi se za aziman:jje uzorka suspenzije sa fiksirane visine

Ji = 20 emu rmazliču kui

valima. Masa čestica

uzetom uzorku suspenzi

redjuje gravimetrijsxi

ca Do veličini izračunava se DO donjoj Jednačini, iz Stok-sovog ekvivalentnog prečnika "dp" za svaki tezinski udeo čestica

prisutan u uzorku suspenzije, izvučenim bipetom iz staxklenog cilindra za vremen-

ske intervale e. Ze <~UE. + 1OE E ši 1/2 5 1/2 175 (e Si } ( ) Z dpZl75 l o i+] - 1/2 h 1/2 ( ) (CS) Ro |

Dobra strana ove metođe je jednostavna i Jeftina aparatura, kao i Jednostavan postupak rađa. Osnovna mana metođe je ta Što ona daje tačne rezultate u opsegu veličina čestica od 1O um do 6O um i postaje praktično neprimenljiva za čestice manjih gustina i po veličini manjih od 1O Am ZDOJ veoma Gducog trajanja analize. Upravo ZEOg ove činjenice, metod Andreasen-ove pipete Je praktično neprimenljiv za analizu granuloms=trijskog sastava mikroniziranih prirodnih punila i prirodnih punila "srednje finoće mlevenja”.

[u

CAHM sedimentaciona vaga o ||E

Sedimentaciona vaga (4 i 5)

U ovoj metođi taloženje čestica se dešava na seđimentacionoj vagi u sedimentacionoj tečnosti (koristi se i jednoslojna

i dvoslojna tennika) pod dejstvom gravi-= tacione sile. U funkciji od vremena vrši se kumuiativno registracija mase istaio= ženih ćestica na tasu vage. Ova sedinen= taciona kriva "Kkumulativna masa talogca-vreme taloženja” lako se transformiše u krivu koja na ordinati daje kumulatcivan procenat mase čestica prečnika većeg cd datog Stoks-ovog ekvivalentnog prečnika koji se nanosi na apscisu. Za izračunavanje procenta mase koristi se Oden-ova jsdnaćina. R/t/- (< – — · —). I1O0 „........... L /t/ (q dc VW. | il;

gde je:

R/E/ = procenat mase čestica prečnika većeg od Stok-=sovog ekvivalentnog prečnika koji je dat jednačincm 2.

W/t = masa čestica akumuliranih na tasu vage, u vremenu t, Koje su prešle za to vreme put h.

Va = ukupna masa akumuliranih čestica na tasu vage u toku celoga ispicivanja aW j E : 3 oki

dt = nagib sedimentacione krive u tački

[0]

koja odgovara vremenu t.

Na slici 2 prikazana je "CAHN ELECTRO" sedimentaciona vaga.