JUS standardizacija
SFRJ standardi, tehnički normativi i norme kvaliteta treba da budu usaglašeni sa medjunarodnim standardima i tehničkim propisima u pogledu tehničkih
i tehnoloških rešenja koja sadrže, kao i u pogledu termina, oznaka i simbola O TJ
Već samo ova dva izvoda dovoljno govore kakvi treba da budu i čemu treba da služe standardi i tehnički normativi, kao
i ko i kako treba da buđe uključen u njihovo donošenje. Standarđi i tehnički normativi su, dakle, krajnji produkti jednog složenog rađa koji se bazira na naučno istraživačkim i teoretskim saznanjima iz oblasti gradđiteljstva, čiji rezultati, provereni kroz praktična iskustva, garantuju uspešnu primenu u masovnoj proizvodnji i projektovanju.
Drugim rečima standardi treba da ubrzaju proizvodnju i olakšavaju medjuodnose učesnika u projektovanju i proizvodnji, a nikako ne smeju da budu sami sebi cilj. Stanđardi *oji u svom zaglavlju nose oznaku "sa obaveznom primenom" ,
a to je većina njih, ukoliko nisu doneti po načelima gore citiranog, mogu imati potpuno suprotno dejstvo: postaju kočnica razvoja.
U smislu citiranih načela mnogim standardima iz oblasti gradjevinarstva mogu se staviti vrlo ozbiljne zamerke i kritike. Medjutim, ako ti i takvi standardi doživljavaju druga, pa i treća izdanja, sa eventualnim malim poboljšanjima (a u nekim slučajevima i pogoršanjima) pa još ako su i vrlo značajni u procesima graditeljstva (projektovanju, proizvodnji i izvodjenju) onda zaista treba nešto preduzeti da ne dodje do devalvacije istih.
Veliki broj stanđarđa donetih u graditeljstvu, tj. u oblasti gradjevinarstva), treba revidovati.
"U praksi zemalja sa razvijenom privredom i standardizacijom uzima se za normalno da odđ 10 standarda starih 5 godina u B treba rešenja da budu u skladu
sa savremenim zahtevima, a da se u svega 2 od njih mora izvršiti izmena zbog zastarelosti. Zastarelo rešenje u standardima je kočnica napretku i umesto da koriste oni počinju nanositi Štetu ...
Vreme potrebno za donošenje jugoslovenskih standarda u proseku iznosu 1,5 do 3 godine a medjunarodnog oko 5 do 6 godina. ZboJ toga nema opravdanosti donositi na ovim nivoima one standarde koji
ća zastareti za godinu — dve dana". (str. 25 – "Politika standardizacije u Jugoslaviji").
A kakva je situacija sa jugoslovenskim stanđardima u oblasti gradjevinarstva? Iz kataloga jugoslovenskih standarda izdanje za 1980. godinu, u kome je dat pregled svih stanđarda, može se utvrditi da od ukupno oko 9000 standđarđa, svega oko 250 se ođnosi na oblast gradjevinarstva. Od tih 250 standarda oko 70 se odnosi na niskogradnju a ostatak, od oko
102
u
180, na visokogradnju - na ono Što nas ovde interesuje. Dođuše još oko 80 standarda smeštenih u oblast šumarstva drvne industrije, po logici stvari pripadaju takodje gradjevinarstvu -— VisSOkOgradnji. Dakle, ukupno pripada oblasti visokogradnje oko 260 stanđdarđa. Istina je da se još jedan broj standarda iz raznih grana (rudarstvo, metalurgija, drma industrija, metalska industrija itd.) odnosi na proste proizvode i produkte koji se primenjuju i u gradjevinarstvu (razne ploče od drvenih preradjevina, metala, gipsa, metalni profili, proizvodi od pečene gline, keramičke pločice, staklo, okovi, uredjaji i dr.).
Vratimo se sada onim standarđima, njih oko 260, koji se odnose na visokogradnju i koji nas u ovom strenutku najviše zanimaju. Ako ih analiziramo po gođinama donošenja, 13 je doneto pre 1960. godine, 50 ih je doneto u periodu izmedju 1960. i 1965. gođine, 49 u periodu izmedju 1965. i 1970. gođine, 63 izmedju 1970. i 1975. godine i 93 odđ 1975. gođine do danas.
Iz ove "brojne analize" stanđarda koji
·se odnose na visokogradnju može se zak-
ld5uči- Ed":
–- relativno je mali ukupan broj standarda (260) koji se odnosi na visokogradnju, kako u odnosu na ukupan broj svih jugoslovenskih standarđa (9000) tako i u odnosu na onaj broj koje imaju zemlje sa razvijenom privredom i standardizacijom; - mada imamo znatan broj standarda donetih pre 1970. godine (112) ipak teši činjenica da se u poslednjih pet godina donelo skoro stotinu novih standarda. Ukoliko možemo dđa buđemo zadovoljni sa povećanim brojem novih standarda poslednjih godina, ne možemo nikako to da budemo u pogledu sadržaja samih standarda, kao i u pogledu njihove upotrebne vrednosti. Istina, ova kritika se ne sme linearno odnositi na sve donete stanđarde (na primer: za stanđarde u grupi specijalnih gradjevinskih radova), ali postoji ipak veliki broj standarda, koji ako ne treba potpuno da se promene, traže bar jednu dobru reviziju. Donošenje novih i reviziju postojećih stanđarda treba kompleksno i sveobuhvatno sprovođiti. Da ne ostane OVO samO na praznim rečima, pokušaće se izvršiti u globalu, kritička analiza postojećih i novopredđlo= ženih standarda koji se odnose na vrata i prozore. Analiza se neće odnositi samo na one standarde koji se direktno odnose na ovu materiju, već i na sve one koji su u vezi.sa njom. S druge strane, izvršiće se i jedna globalna analiza naše industrije koja proizvodi vrata i prozore. Nije slučajno uzeta analiza baš ove materije, jer veliki broj stanđarda se od-