JUS standardizacija
funkcionalnim zahtevima i zahtevima gradjevinske fizike. Tako smo došli do zaključka da se nijedan spoj ni po obliku, ni po obrađi, ni po veličini ne može unapred odrediti te u tom smislu i standarde treba donositi.
Ukoliko se za komponente prozora i balkonskih vrata može uslovno reći da su kroz standarde dati u prihvatljivim modularnim merama, koje omogućavaju proiz. vodjačima relativno širok asortiman proizvođa, to se za komponente unutrašnjih vrata ne može nikako tvrditi. Ne samo da je asortiman mera daleko skromniji, već mere koje se standardima predvidjaju, zbog svojih nekih medjusobnih neopravda-– nih uslovnosti, unose više konfuzije nego reda. Tako mođularnom širinom vrata odredjuje se proizvodna širina kompleta vrata i širina otvora (zidarska širina) što je u redu. Ali ne i da se jednovremeno odredjuje i svetla širina vrata i širina krila, jer to znači da je time taČno i uvek odredjena dimenzija dovratnika. Dakle u svakom slučaju, bilo da se radi o vratima od drveta, metala plastike ili od kombinacija raznih materijala, uvek imamo istu dimenziju dovratnika, što je apsurdno.
Sa standardom iz 1977. godine kojim se pokušava da standardizuje i način ugradjivanja dovratnika (suvo i mokro ugradjivanje) standardizovane mere su apsurdne čak i za drvena vrata, prema kojima su naši standardi, što je očigledno, i radjeni. Ukupna dimenzija dovratnika je uvek ista, bilo da postoji ili ne slepi dovratnik.
Još više se to odrazilo na odredjivanje visine vrata. Ovde se pošlo obrnuto. Visina vrata se odredjuje po drugom principu: svetlom visinom, odnosno visinom krila, a ne modularnom visinom kao na primer kod balkonskih vrata ili prozora. Varijanata sa različitim visinama nema. Postoji samo jedna: 200 cm visina krila, odnosno 198,5 cm svetla visina. To nije samo siromaštvo u varijantama standardizovanih vrata, već ta veličina nije više u skladu sa antropologijskim merama (sve veći broj osoba je visine koja čak prelazi standardizovanu svetlu visinu vrata). S druge strane ti isti standardi predvidjaju neke detalje i oblike (izgled krila i njegovog spoja sa dovratnikom) koji se tiču više dizajna nego nekog tehničkog ili funkcionalnog zahteva. Ili dalje, vrata koja se navode u opštoj podeli (metalna, plastična, kombinovana, klizna, igrajuća, "harmonika" itd.) ne mogu se nikako dovesti u sklad sa standarđizovanim mođularnim veličinama.
Sve ove zamerke imaju direktnog odraza na proizvodnju prozora i vrata. Naši proizvodjači, držeći se standarda, dali su ono što su mogli.
Standardizovani proizvođi prozora i balkonskih vrata odnose se isključivo na
tipove sa spojenim krilima, jer je standard samo za taj slučaj jasan. Standardizovanih elemenata prozora sa razmaknutim krilima, kako ih tretira standard, nema. Postoje samo u slučajevima gde su i unutrašnji i spoljni doprozornik tako konstruisani da imaju istu proizvodnu meru (na primer, kao kod proizvodjača "Gornji Ibar" - Rožaje i "Beograd" - Makiš), dakle, mogu se svrstati u grupu prozora sa spojenim krilima.
Proizvodjači unutrašnjih vrata prave velike napore pokušavajući da nadju konstruktivna rešenja za dovratnike kako
bi komplet unutrašnjih vrata odgovarao zahtevima standarda. I poredđ toga, rezultati koje su naši proizvodjači postigli, držeći se standarda, daleko su od stvarnih naših potreba. Sreća je što
ne postoje standardi za spoljašnja vrata, jer se time ne bi mogla protumačiti činjenica da je raznovrsnost u pogledu oblika i tipova spoljašnjih vrata veća od unutrašnjih. Znači da su proizvodjači našli neku svoju računicu da ih proizvode, mada su potrebe za spoljašnjim vratima manje nego za unutrašnjim.
Sve u svemu, ispada da naši važeći standardi za vrata i prozore predstavljaju pre kočnicu nego razvoj naše gradjevinske industrije. Koliko je to tačno, dovoljno ih je uporediti sa novim predlozima -·Jugoslovenskih standarda (prevodi ISO - standarda) koji se odnose na mođularnu koordinaciju u gradjevinarstvu.
Iz ove grupe standarda dva se direktno odnose na unutrašnja i spoljna vrata: JUS U.A9.043 (ISO 1804) - "Vrata - Terminologija" i JUS U.A9.042 (ISO 2776) "Koordinirajuće veličine, komplet vrata, spoljna i unutrašnja". Ti i takvi standardi, koji ne stoje skoro ni u kakvom kontekstu sa našim važećim standardima, daju polazne osnove za odredjivanje mernih koordinirajućih veličina za komplet vrata.
Na sličan način kroz nove predloge ISO - standarda predvidjaju se koordinirajuće veličine za komplete prozora.
C. Funkcionalni zahtevi i zahtevi gradjevinske fizike
Pored osnovnih koordinirajućih veličina celishodno bi bilo da se standardima ili propisima odrede i sve funkcionalne veličine tj. da se odrede zahtevi koje treba da ispune vrata odnosno prozori prema svojoj nameni, prema debljini i vrsti pregrade u koju se smeštaju, vrsti podova, nadvratnih i nadprozornih greda, načinu zaptivanja, vrsti zastora itd.
Na primer, odredjivanje otvora (svetle mere) za vrata u stanovima, bolnicama, školama, za požarna stepeništa, za sklo=ništa, ili odredjivanje čiste veličine stakla na prozorima u odnosu na transparentnost stakla i potrebe za osvetljenjem unutrašnjih prostorija itd. Neki takvi zahtevi već su našli mesta u poJedinim našim stanđardima ili propisi-
109