JUS standardizacija

kako odgovoriti na izazov ,,sporazuma o tehničkim preprekama” u okvirugatt

- Govor Olle Sturena, generalnog sekretara Medjunarodne organizacije za standardđizaciju (ISO), na plenarnom sastanku Nacionalne organizacije za standardđizaciju SAD (ANSI), Vašington, mart 19:80. —

Sofija Brajović-Bratanović, dipl. ing. mr. mSc

Savezno izvpšmo veđe Je 17. aprila 1980. godine, donelo odluku da SFRJ pristupi "Sporazumu o tehničkim preprekama trgovini" u okviru GATT. Predstavnik SFRJ je 16. septembra 1980. godine u Žemevi potpisao ovaj Sporazum, s tim da de naše obavese ı prava u odmosu ma odredbe Sporazswma stupiti ma smagu posle ratifikacije u Skupštini SFRJ.

S obsitmom da Sporazum u velikoj meri pridaje značaj maedjunarodnoj stodapndizaci]ji, imteresaomnto je znati kako glavni mostoci medjunarodne stomdardizaciLje, u koje svakako spada 150, gledaju ma Sporazwm. Iz tih razloga se ovde daJe prevod govora Generalnog sekretara I50, održanog ma plenarmom sastonku Nacionalne organtizacije za standardizaciju SAD (AMNSI) u Vašingtonu, mapta 1990. godine.

Poslednjih godina medjunarodna standardizacija je postala predmet od izuzetnog značaja iz mogih razloga, posebno imajući u vidu različite aspekte njenog uticaja na mnoga područja ođ interesa.

Pre dvadesetak godina rad na medjunarodnoj standardizaciji bio je shvaćen kao nešto što je ođ velikog značaja za industriju i isključivo za nju. Objavljeni medjunarodni standardi odnosili su se

na navoje. vijke i navrtke, električne sastavne delove, dimenzije cevi i metode ispitivanja čelika i sl. Drugim rečima, rad na standardima se pre svega odnosio na proizvode i postupke za koje je bila zainteresovana industrija kao proizvodjač i kao korisnik.

Naprimer, standardizovani metođi za ispitivanje čelika bili su od interesa za proizvodjače čelika, ali isto tako i za proizvodjače vozila koji su koristili čelik u svojoj proizvodnji. Izvan ovog konteksta, za medjunarodnu standardizaciju nije bilo naročitog interesa.

Situacija se značajno izmenila u poslednjih dvađesetak godina. Prva i značajna promena je nastupila kađa je medjunarod-

na standardizacija počela da pokriva šire tehničko područje. Kako je opseg aktivnosti bio proširen, rezultati standarđizacije postali su zanimljivi za subjekte i izvan industrije.

U ISO-u su osnovani novi tehnički komiteti za zubotehniku, merenje vremena, medicinsku opremu, kvalitet vode i vazdđuha, pakovanje, nameštaj, antropološke mere, grafičke simbole, šivaće mašine itd. Standardđizacija u novim oblastima postala je zanimljiva ne samo za industriju nego i za korisnike industrijskih proizvoda i usluga. Postali

su zanimljivi i aspekti bezbednosti,

pa su vladina tela počela da od ISO i TEC (medjunarodna elektrotehnička ko=misija) očekuju tehničku regulativu koju su mogla upotrebiti direktno ili ~. kao osnov za donošenje nacionalnih standarda i tehničkih propisa. Kao posledica širenja područja medjunarodne standardizacije, porastao je i broj za nju zainteresovanih činilaca.

Sve veći broj zemalja u okviru Medjuna-

rodne organizacije za standardizaciju ISO

Druga pojava do koje je došlo poslednjih godina je da se sve više i više zemalja pridružuju radu na medjunarodnoj standardizaciji. U vreme osnivanja ISO 1946. godine, industrijalizovane zemlje su najviše bile zastupljene u članstvu ISO. Jasno je da se i danas tehničke aktivnosti ISO i IEC oslanjaju skoro isključivo na iskustva i znanje industrijalizovanih zemalja, a tako će verovatno Ostati za duže vreme.

Ali je isto tako tačno da sve više i više zemlje u razvoju nalaze svoj interes u radu ISO i IEC i da upravo te zemlje danas predstavljaju većinu u članstvu ISO. Doprinos zemalja u razvoju tehničkim aktivnostima ISO i IEC je možda ograničen, ali za njih je od velikog interesa da medjunarodni standardi budu

139