JUS standardizacija

prihvaćeni i da je moguće njihovo korišćenje, budući da ti stanđardi predstavljaju politički i ekonomski neutralan način za transfer tehnologije koji je

za njih od izuzetnog značaja. To je glavni razlog zbog koga se one postepeno uključuju u rad na razvoju medjunarodnih sporazuma.

Drugi aspekt vredan pomena je da mnoge zemlje u razvoju nemaju industrijsku strukturu potrebnu da bi osnovale nezavisne nevladine organizacije za standardizaciju. U ovim slučajevima, logično

je da vlada pomaže osnivanje centralizovanog organa koji preuzima na sebe standardizaciju u zemlji. Ovo ustvari znači da većina zemalja članica ISO ima po pPpitanju standardizacije bliske veze sa SVOJim vladama.

Sa širenjem područja medjunarodne standardizacije i učešća u radu ISO-a, jasno je da i druge organizacije korisnika prihvataju kako ISO tako i medjunarodnu standardizaciju na nov način. One uočavaju prednosti ISO, organizacije koja je otvorena za slobodno učešće u radu za sve zainteresovane subjekte pa na taj način otvara i mogućnosti otvorenog dijaloga izmedju proizvodjača i potro.šača. Atestiranje

Neki drugi aspekti u vezi sa poslovima standardizacije privukli su veliki interes publike kao na primer atestiranje - oblast od interesa ne samo za industriju, već i za vladu i javnost uopšte.

Mnoge članice ISO imaju zađuženja koja prevazilaze pripremu i objavljivanje standarda. Na primer, više odđ polovine članica ISO-a su aktivno uključene u sistem atestiranja. Mnoge članice odgovorne su za kontrolu kvaliteta, metrologiju, obrazovanje, ispitivanja i istraživanja vezane za industriju. I pošto je to slučaj na nacionalnom nivou, medjunarodna standardizacija postala je važna i zbog ovih aspekata.

Medjutim, i ovo je prva stvar koju treba posebno podvući, ne treba zaboraviti da je prva dužnost organizacije za standardizaciju da donosi standarde. To je slučaj na nacionalnom nivou, a isto tako i na medjunarodnom.

Osnovna dužnost i preokupacija ISO je da donosi medjunarodne standđarde. Sve ostale aktivnosti u poredjenju sa ovom su od drugostepenog značaja.

Prema tome u vrednovanju rezultata ISO pre svega treba oceniti koliki broj standarda ISO donosi i kakvog su oni kvaliteta. U oblasti standarđizacije u poslednjih dvadeset godina bili smo svedoci spektakularnog razvoja. Pre dvađeset godina ISO je izdao oko 100 medjunarodnih standarda. Ovih dana ISO se približava brojci od 4000, a objavljeni standarđi predstavljaju više od 50.000 stranica

140

sažetih tehničkih podataka.

Treba istaći da se ni jeđan drugi skup medjunarodnih dokumenata ne približava toj brojci, ne samo po broju stranica već i po značaju za medjunarodnu razmenu. Medjunarodni standardi

Iza ovog spektakularnog razvoja stoji naravno shvatanje, širom sveta, da standardi treba da budu medjunarodni. Američki filmovi treba da odgovaraju japanskim foto-aparatima, a kađa kupujemo "vodootporni" sat želimo da "vodđooOtporan" ima isto značenje bez obzira da li je sat švajcarski ili australijski. To ima za posledicu zahtev da stanđarđi budu medjunarodni.

Ova činjenica je opšte orihvaćena, na svakom mestu i na svim nivoima. Proizvodna preduzeća žele mogućnost da UVOze repro-materijal i sastavne delove

i izvoze svoje proizvode: njima je potrebna saglasnost na medjunarodnom planu. Zemljama je potreban uvoz i izvoz za razvoj njihove privređe, zato one žele medjunarodne stanđarđe.

Tehničke prepreke trgovini

Ovo je, svakako, razlog zbog koga je GATT - Opšti sporazum O Carinama i trgovini - bio zainteresovan da formuliše svoju politiku u vezi sa standardizacijom. Svi znamo pozadinu. Ako uporno budemo pokušali da snizimo ili izbegnemo carine u medjunarodnoj trgovini otkrićemo da postoje druge skrivene prepreke slobodnoj trgovini za koje se obično upotrebljava termin "tehničke prepreke trgovini". Ne možemo da izvozimo u neku zemlju jer su dimenzije proizvoda neodgovarajuće, propisi o bezbednosti drugačiji, ukratko, zato što su tehničke specifikacije pre nacionalne nego medjunarodne.

GATT Sporazum je pokušaj da se eliminišu ili bar zaobidju prepreke trgovini izazvane razlikama u nacionalnim zako= nima, propisima i standardima. To je cela pozadina, pa zar je onda čudno što GATT smatra medjunarodnu standardizaciju ("ISO i IFC"\ instrumentom pogodnim za postizanje uskladjenosti izmedju nacionalnih pravila i propisa.

Medjutim, ovo nije prvi put da jedno medjuvladino telo pokazuje interes za standardizaciju. Pre nekoliko godina ECE, ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu osnovala je grupu vladinih predstavnika koja je dobila zadatak da formuliše politiku standardi zacije, a skoro sve specijalizovane organizacije Ujedinjenih nacija (UNESCO, WHO ITV, FAO itd.) su u bliskoj vezi sa tehničkim komitetima ISO i IEC u oblastima njihove kompetencije.

Ali mislim da je ipak GATT sporazum za sada najznačajniji rezultat interesa