JUS standardizacija

vlađa (i medjuvladinih tela) za aktivnost standardizacije.

Osnove za tehničku regulativu

Kakva je važnost GATT sporazuma za medjunarodnu standardizaciju — za ISO i IEC? GATT sporazum je postavio odredjen broj zahteva za koje su se "potpisnice sporazuma" sporazumele da će ih poštovati. (Kađa GATT sporazum govori O "potpisnicama sporazuma" on podrazumeva vlade zemalja koje su potpisale sporazum).

Prvi zahtev GATT sporazuma je da su, tamo gđe postoji potreba za tehničkom regulativom i standarđima, a postoje medjunarodni standardi " botpisnice sporazuma" (tj. vlade) obavezne da iste upotrebe kao osnovu za donošenje svojih standarda i propisa tehničke regulative". Sporazum navođi i izuzetke i mora se priznati da ih ima mnogo i da su sveobuhvatni, ali ipak je vredno istaći Osnovnu pozitivnu intenciju: vlade treba da upotrebljavaju medjunarodne standarde kao bazu za svoje standarde i tehničke propise.

Naravno, sledi obaveza za "potpisnice sporazuma" da aktivno učestvuju u pripremi medjunarodnih standarda. Ili,

kako stoji u GATT sporazumu ""potpisnice sporazuma" će uzeti aktivno učešće

u radu medjunarodnih tela za standđardizaciju u pripremi odgovarajućih medjunarodnih· standarda za proizvode"

GATT sporazum dodaje "gde je to moguće potpisnice će definisati tehničke propise za proizvode preko upotrebnih, a

ne opisnih i tehničkih karakteristika".

Ovo ustvari znači da GATT sporazum daje značajnu podršku medjunarodnoj standardizaciji, odnosno ISO i IEC. GATT vidi medjunarodnu standarđizaciju kao važan instrument za uskladjivanje onoga što je uradjeno ili će biti uradjeno na nacionalnom nivou. Ovu činjenicu je vredno podvući.

Istovremeno, on predstavlja značajan izazov za pokret medjunarodne standardđizacije. Od nas GATT sporazum kao i vlade koje ga podržavaju zahtevaju donošenje standarda koji mogu da se koriste na nacionalnom nivou, kao podzakonski akti, standardi i sl.”

Sadržaj — kvalitet -— brzina

Pomenuti izazov ima tri aspekta. Prvi je sadržaj standarda. Drugi je kvalitet i pouzdanost naših rezultata. Treći je brzina. Pokušaću da razmatram ova pitanja jedno po jedno.

Prvo je sadržaj. U citatu GATT sporazuma koji je upravo naveden, rečeno je da potpisnice sporazuma treba da aktivno učestvuju u pripremi stanđarda za proizvode. Drugim rečima zahtevaju se standardi za proizvode, a u ovom kontekstu to znači specificirani zahtevi u vezi

sa proizvodima.

Analizom dosadašnjeg rada ISO jasno se zaključuje da većina do sada objavljenih ISO standarda nisu standardi za proizvode u smislu GATT sporazuma. Mnogi ISO standardi odnose se na terminologiju, metode ispitivanja, dimenzije i metode merenja i analize. Samo manji deo ISO standarda odnosi se na proizvode i njihove karakteristike, upotrebne karakteristike, bezbednost, aspekt očuvanja zdravlja i sl.

To je prirodno i očekivati. Pre nego što se pristupi specifikaciji proizvoda potrebno je utvrditi zajedničku terminoloiogiju, a da bi se definisale karakteristike potrebno je složiti se mko metoda kojima se može utvrditi da li su te karakteristike ispunjene ili nisu. OvO su osnovni aspekti standardizacije uopšte

i imajući u vidu ove aspekte ISO je napravio značajan napređak. U oblastima kao što su plastika, guma, tekstil i metali, kompletne zbirke ISO standarda predstavljaju značajan doprinos koji ima velikogq uticaja na medjunarodnu trgovinu. Medjutim, jasno je da ovi standardi ustvari najveći broj ISO standarda samo dotiču zahteve GATT sporazuma. Ustvari njih možemo nazvati tehničkom osnovom za ispunjavanje zahteva GATT sporazuma, odnosno temeljom. GATT Sporazum od nas (ISO-a) zahteva mnOgo Više. Standardi o proizvodima

Pitanje standarda o proizvodima je izuzetno kompleksno. Sporazumeti se O terminologiji ili metodu ispitivanja je relativno jednostavno. Takav standard

ne menja proizvod ili plan proizvodnje. On je osnovni i zahteva male Žrtve. Prihvatajući takve standarde učesnici obezbedjuju instrumente za komuniciranje, a da se pri tome ne moraju odricati svojih zahteva ili prioriteta.

Ali ako kvalitet proizvoda i njegove karakteristike treba da budu ocenjene pomoću medjunarodnih standarda situacija je sasvim drugačija. Proizvodjači bi trebalo da menjaju proizvode ili način proizvodnje. Tu treba uzeti u obzir i komercijalne efekte. Ukratko, standardi o proizvodima su neizbežno kontraverzni i kompleksni. U prošlosti je bilo diskusija da ISO Lreba da ostane van tog aspekta standardizacije. Rečeno je da ISO treba da doprinese ustanovljavanju osnovnih pravila, ali čim Organizacija ISO pristupi radu u oblasti specifikacije proizvoda imaće samo probleme.

Imaćemo sigurno probleme; ali nije u tome stvar. Poenta je u činjenici da

će, ako ISO ne bude donosio standarde

o proizvodima, to učiniti neko drugi. Taj neko drugi moglo bi da bude, i vrlo verovatno će i biti, medjuvladino telo. A postojeći konsenzus izmedju različitih interesa, sadašnji dobrovoljni sporazum izmedju potpisnica, može biti tom prilikom izgubljen.

Treba pogledati činjenicama u oči. Sve-

141