JUS standardizacija

tu su potrebni standardi o proizvodima i specifikacije proizvoda koje se odnose na kvalitet i karakteristike i to na medjunarodnom nivou. Sve to obuhvata GATT sporazum. Mi u organizacijama za standardizaciju možemo sakrivati glave u pesak, ali nikada nećemo moći pobeći od činjenice da su svetu potrebni standardi o proizvodima na medjunarodnom nivou. A kako ljudi veruju da su ISO i

IEC dovoljno spremni da reše ove probleme i mi se moramo pripremiti da odgOVOrimo tome izaZOVUu.

Medjunarodni pristup

Drugi izazov, u vezi sa GATT sporazumom, Je kvalitet našeg rada i on ima mnOgo veze sa prvom temom. Moramo se postarati da medjunarodni standardi budu isto toliko kompletni i isto toliko dobri kao i odgovarajući nacionalni standardi i propisi, inače će pojedine vlade lako naći izgovor da ne primenjuju rezultate ISO.

Kao što vam je verovatno poznato rezultati ISO bili su najpre objavljeni kao preporuke. To je predstavljalo politiku standardizacije. Medjunarodne rezultete je trebalo uzimati za bazu "pravih" nacionalnih standarda. Tako je sve do 1972. ISO izdavao preporuke.

Od 1972. nadalje. ISO rezultati su publikovani kao medjunarodni standardi. Ova promena nije bila samo promena imena. Ona je ođražavala izmenjen stav prema radu na medjunarodnom planu. Medjunarodni standardi stekli su pravo da budu direktno upotrebljeni na svim nivoima, na svim mestima i u svim situacijama.

Nova politika prihvaćena je širom sveta. Ali smo takodje shvatili da ova promena zahteva napor i želju da se razviju medjunarodni standardi istog kvaliteta kao najbolji (odgovarajući) nacionalni standardi. U tome još uvek nismo uspeli. Ali mislim da možemo tvrđiti da smo na tom putu dospeli dosta daleko.

Intenziviranje rada

Treći izazov je brzina i ona predstavlja Jedan od najvećih problema sa kojima se ISO i IEC danas suočavaju. Vlađina organizacija neke zemlje može da se opredeli da poštuje zahteve GATT sporazuma. Ali šta će se desiti kada se ispostavi da na ISO standard treba čekati još tri ili pet godina. Svi mi znamo odgovor. Neće čekati. I priča će se završiti time Što će se doneti još jedan nacionalni propis koji će se potom morati uskladjivati, što može potrajati još desetak godina. -–

Rad na medjunarodnom planu je po svojoj

prirodi spor. Ne može se ni očekivati

da medjunarodni standardi budu donešeni

istom brzinom i relativno lako kao odgovarajući nacionalni standardi. Prvi problem su razdaljine. Potom različiti je-

zici. Onda teškoće u dostavljanju prepi

ske. Ne može se očekivati da delegati

142

imaju tri, četiri sastanka gođišnje, na

različitim mestima u svetu. Mora se obez=bediti pristojan rok da bi nacionalni komiteti mogli dostaviti primedbe na nacrt.

Ipak, mogu da tvrdim da je ISO možda najbrži od svih medjunarodnih organizacija. Ovo možda izgleda kao provokativna tvrdnja, ali imam razloga da verujem da je istinita. Time ne želim da kažem da smo ponosni na našu brzinu, već da ima i gorih od nas.

Medjutim, to su loši razlozi za odbranu. Da bi se odgovorilo budućim izazovima i izazovu GATT sporazuma, moramo naći načina da naše zahteve ispunimo brže i efikasnije. U budućnosti nećemo biti u moOgućnosti da za donošenje ISO medjunarodnog standarda dozvolimo rok od pet gođina. Tehnološki razvoi je sve brži i brži, a zahtevi sve oštriji i oštriji. Konačno, mislim da ćemo morati da revidiramo Čitavu proceduru donošenja standarda. Komiteti su dobar i demokratski način rađa, ali mislim da ćemo morati da pronadjemo i druge alternativne metode i oblike rada bar u prvim fazama donošenja standarda. Ovo se verovatno odnosi i na standardizaciju na nacionalnom nivVOU.

Na sve ove izazove bez obzira da li se odnose na sadržaj, kvalitet ili brzinu rađa moramo odgovoriti aktivnom podrškom članica ISO i tehničkih komiteta ISO. Odluke se donose u tehničkim komitetima i samo dobra volja i požrtvovanje pojedinih delegata može dovesti do uspeha. Mi, u centralnom sekretarijatu ISO, možemo učiniti sve da obezbedimo redovnu obrađu dokumenata, ali komiteti i stručnjaci su ti koji treba da daju saglasnost u vezi sa sadržajem i kvalitetom u prihvatljivom vremenskom periodu. Mislim da u ovim aspektima nacio= nalni član ISO i njegova predstavnička tela moraju preuzeti veću odgovornost

u podsticanju svojih delegata i da pružaju pomoć kada stvari podju pogrešnim putem.

Nacionalni nivo

Dosta je rečeno o izazovima na medjunarodnom nivou. Zbog potpunosti izlaganja želim da naglasim da GATT sporazum utiče i na rad na nacionalnom nivou, na rad u okviru nacionalne standardizacije. Siguran sam da će o ovom aspektu govoriti drugi diskutanti u narednoj diskusiji. Želeo bih ·'samo da podvučem da GATT sporazum znači da će propisi (nacionalni i lokalni) postati mnogo značajniji faktor u procesu standardizacije. Vladine ustanove koje izdaju "nacionalne propise mo= raju biti upoznate sa tim šta se dešava u standđardizaciji u svetu na nacionalnom i medjunarodnom nivou i moraju aktivno učestvovati u pripremi standarda.

Moje iskustvo sa medjunarodnog stanovišta govori da su vladine institucije nedovoljno zastupljene u našem radu. Na primer na sastanku ISO komiteta za vozila, pre nekoliko godina, nije ni u jed-