JUS standardizacija

kontaminanti ponašaju u lancu hrane, O kre tanjima zaraza i slično

U nekim zemljama jeđan od najekstenzivnijih oblika aktivnosti na "monitoringu"' zagadjenosti hrane Je interna kontrola kvaliteta, koju uglavnom obavlja industriJa hrane zajedno sa trgovinom. Na primer, mnogi veliki proizvodjači hrane imaju pro=grame kontrole pomoću kojih obezbedjuju nabavku kvalitetnih sirovina, kao i proizvođnju takvih vrsta robe koje su kako kvalitetne u nutritivnom smislu, tako i bezbedne za krajnjeg korisnika.

Cilj "monitoring" programa

Problem koji će biti obuhvaćen "monitoring" programom može da varira ođ zemlje do zemlje, u zavisnosti od stepena razvoja zemlje, ođ stepena i obima zagadjenja za koje se pretpostavlja da može u krajnjoj liniji ugroziti živi svet uopšte, i najzad od samih mogućnosti za realizaciju postavljenog programa. Zemlje koje nemaju sve potrebne uslove za širi program moraju da se opređeie za manji broj projekata i da pri tome imaju u vidu aspekte koje će cbuhvatiti a koji su od bitnijeg značaja za đalji razvoj zemlje (na primer, pitanje zdravstva i/ili ekonomije).

Čak i razvijenije nacije treba da koncentrišu snage na manji broj projekata, a tek posle podrobnijeg proučavanja dobijenih rezultata eventualno da uvedu nove projekte kojima će obradjivati veći broj kontaminanata ili vrste hrane.

Zato je potrebno potpuno Jasno i detaljno od samog početka definisati probleme koJi će se obradjivati u okviru projekta, da ne bi dolazilo da nesporazuma oko izbora načina uzimanja uzoraka, izbora analitičkih postupaka, kadra koji će na proJjektu raditi, izbora opreme itd. Takodje i krajnji korisnici podataka treba da budu konsultovani pre početka realizacije projekta. Ako se zanemari ma koji detalj, dobijeni rezultati mogu da buđu nedovoljnj. pa i nekvalitetni, tako da u ekstremnim sluŽajevima, uicžen napor može biti uzaiudan. U principu, da bi se jeđan projekat ođobrio,neophodno Je da na zahtev autori projekta jasno postave zadatke - predmet istraživanja, svrhu i cilj istraživanja.

Tek ukoliko svi zahtevi budu zadovoljeni, projekt može biti odobren.

Izbor prioritetnih zađataka

Izbor vrste hrane i zagadjivača koji treba da budu pod "monitoringom",. zavisi od zemlje do zemlje, pa čak, kao što je već rečeno, od regiona do regiona unutar iste zemlje, a može da se menja vremenom kako se menja navika ishrane ili pak ukoliko dodje do novih pojava i mogućnosti zagadjenja novim zagadjivačima.

Sledeći faktori mogu biti presudni prilikom izbora prioritetnih zađataka:

a) Potencijalna opasnost po zdravlje, koju može da izazove neki zagadjivač; u proceni ovog faktora, podaci o mogućim štetnim posledicama se moraju uzeti u obzir (neurotičnost, taratogenost, mutagenost, kancerogenost i drugo), zajedno sa svim mogućim informacijama o uobičajenoj izloženosti ljudi ili unošenju istih, kao i o': populaciji koja je pod rizikom.

b) Učestalost s kojom je kombin=ciJa hrane i zagadjivača implicirana u intoksikacijama ili oboljenjima čoveka koja su izazvana zaraženom hranom.

c) Rasprostranjenost bolesti kod stoke za klanje.

đ) Mogućnost merenja nivoa zagadjivača na pouzdan način u adekvatnom broju uzoraka.

e) Važnost odredjene vrste hrane u ukupnoj prehrani; glavne vrste treba da dobiju posebno mesto.

f) Ekonomska važnost hrane u odnosu na izvoz/uvoz jedne zemlje. '

g) Prisustvo, postojanost i količina agensa u čovekovoj okolini, njegova rezistentnost na razlaganje, mogućnost konverzije u toksičnije supstance i svojstvo kumulacije u lancu hrane.

h) Vrste i količine pesticida i drugih hemikalija koje se upotrebljavaju u poljoprivredi, šumarstvu, veterinarstvu, itd.

i) Količina polutanata koju industrija ili veća naselja izbacuju u vazduh, reke, priobalne vode i nivoi zagadjivača nadjenih u komponentama životne sredine (izuzev hrane). J) Higijenski uslovi u proizvodnji, pako-

vanju, transportu, distribuciji, skladištenju i pripremi hrane.

237