JUS standardizacija

Program se može podeliti na dva načina:

a) Podela se vrši tako što radna grupa obavlja poslove pri "monitoringu" hrane istražujući zagadjivače kao što su:

- ostaci pesticida;

- teški metali;

- biološki agensi i toksini; – mikotoksini, i drugo.

b) U ovoj podeli, formirane radne grupe

nadležne su za rad na "monitoringu" svih

relevantnih zagadjivača, koji se istra-

žuju u: ~

- proizvodima biljnog porekla (žitarice, voće, povrće. i drugo);

- proizvodima animalnog porekla (meso, mleko, jaja i drugo);

- ribama i drugim vodenim organizmima i proizvodima od njih.

Svaki od ovih prilaza ima svoja preimućstva i nedostatke vis-a-vis drugog. Uglavnom, osnovna razlika je u tome da kada se primenjuje način (a), radna grupa ima zadatak da izvrši analitičku ekspertizu u ograničenoj oblasti, s tim što eksperti radne grupe moraju poznavati oblast proizvodnje, prerade i marketinga: vrlo velikog broja prehrambenih proizvoda. S druge strane, kada se primenjuje postupak (b), radnoj grupi su potrebni ljudi sa odličnim poznavanjem.analitičkih mctoda istraŽživanja, dok eksperti za same prehrambene proizvode nisu u tolikoj meri potrebni. Izbor prilaza zavisi u krajnjoj instanci od problema koji treba da se pokrije, od mogućnosti (kako kadrovskih tako i tehničkih), od postojećih aktivnosti (ukoliko postoje) i od organizacija koje se bave ovim problemima unutar zemlje.

Ovo se može ilustrovati na primeru radne grupe koja bi se bavila "monitoringom" ostataka pesticida, u čiji sastav moraju ući osobe sa dobrim znanjem:

- O primeni pestićida u poljoprivređi, šumarstvu, vrtlarstvu, stočarstvu i drugom, podrazumevajući znanje o vektorskoj kontroli, poznavanje programa u zdravstvu i tako dalje;

– O mogućnostima zagadjenja životne sredine pesticidima uopšte, uključujući vodu, zemljište, divljač i drugo ;

- O uzimanju uzoraka hrane koja se proučava; takve osobe moraju uzeti učešće u planiranju projekata, da bi se izbegle praktične teškoće prilikom uzimanja uzoraka, prilikom njihove obrade i transporta do analitičkih centara;

- O analitičkim metođama ispitivanja ostataka pesticida u uzorcima različite hrane;

- O konzumiranju hrane (imajući u vidu podatke o srednjim vrednostima i podatke individualnog karaktera) podrazumevajući znanje o ekonomskim aspektima za pojedine prehrambene proizvode;

- O toksikologiji pesticida, ako su pitanja prilikom procene rezultata istraživa-– nja od značaja za zdravstvo;

- o administrativnom vodjenju poslova, kao i znanje finansiranja projekata itd.

236

Raspodela odgovornosti prilikom uzimanja uzoraka, analize uzoraka i obrade podataka

Kao što je rečeno, "monitoring" treba đa bude integralni đeo jednog organizovanog sistema kontrole hrane, što znači da mora da bude ugradjen u postojeće aktivnosti kontrole hrane, a samo u posebnim slučajevima kada je to apsolutno potrebno može se odstupiti od ovog pravila.

Radna grupa, odgovorna za odredjen projekat, treba da utvrdi odgovornost za detaljno planiranje i realizaciju projekta (uključujući i obrađu podataka) i da postavi ličnosti koje će koordinirati rađ celog projekta.

Ovo je posebno važno ako se uzimanje uzoraka i analiza vrše u različitim institucijama i u različitim administrativnim centrima.

Prikupljanje informacija pre početka planiranja 'monitoring" programa

Prilikom planiranja kompleksnog "moni toring" programa, a da bi se takav program organizovao i uveo, treba sakupiti niz informacija, i to o:

a) rezultatima istraživanja na sličnim problemima koji se već obradđjuju unutar zemlje ili u nekim drugim zemljama gde se radi ili se pretpostavlja da se rađi na sličnim problemima,

5b) epidemiološkim podacima o bolestima životinja, naročito o onim bolestima koje se mogu preneti na čoveka,

Cc) epidemiološkim podacima o stvarnim ili potencijalaim problemima u vezi sa kontnminiranom hranom, kao na primer O statističkim podacima o intoksikacijama hranom ili o bolestima koje su prenete hranom ili pak o učestalosti kojom se eviđentno pronalaze prenosioci bolesti medju onima koji rukuju hranom,

d) proizvodnji i preradi hrane, trgovini, marketingu itd., uključujući podatke o hrani koja je odbačena kao nekvalitetna (u smislu zagadjenja) a bila je spremna za iZVOZ-UVOZ,

e) kontroli nutritivnog sastava hrane i njenom konzumiranju, imajući u vidu osetljive grupe ljudi, posebno nedovoljno ishranjene ili pak one koji konzumiraju enormno velike količine hrane koja je podložna zagadjenju,

f) primeni pesticida u poljoprivredi, veterinarstvu, šumarstvu, vrtlarstvu itd.,

g) ispuštanju potencijalno opasnih kontaminanata u životnu sredinu (fabrike, rudnici, komunalna sredina, prirodni izvori, 3CEGL2)

h) mogućim izvorima finansiranja, potencijalnom kadru koji bi uspešno obavljao sve radove predvidjene programom, istraživačkoj opremi i opremi za obradu podataka, i) isFraživačkim programima u okviru kojih su iscraživanja pokazala kako se pojedini