JUS standardizacija

gih. ·Konačno moramo shvatiti da ovako, kako smo do sađa rađili, dalje ne možemo. Nema daljeg uspešnog razvoja bez razradjene strategije tehnološkog razvoja, bez ugradđjivanja naučno istraživačkog rađa u sve aktivnosti uđruženog rada, nezavisno od veličine proizvodnih kapaciteta, nema realnih političkih zaključaka bez naučne podloge i istraživanja. Bez takvog prilaza može se kretati iz jednih teškoća u druge, iz jedne "sta-– bilizacije" u drugu. To sigurno nije put u razvijeno industrijsko društvo.

Idejni aspekti tehnološkog razvoja

Ova pitanja nisu rutinske prirođe. To su pitanja od kojih zavisi atraktivnost i privlačna snaga socijalizma kao sistema. Neefikasan sistem ne može biti privlačan ni radničkoj klasi, ni drugim slojevima stanovništva. Socijalizam i komunizam njihovi ideolozi nisu zamišljali kao jednakost u beđi nego kao društvo izobilja bez eksploatatora i eksploatisanih. Danas kada kapitalizam veoma vešto koristi tekovine savremene nauke

za đalje održavanje i reprodukciju sistema, za rešavanje niza socijalnih problema, za podizanje životnog standarda radničke klase i drugih slojeva stanovništva, ne možemo samo idejama afirmisati socijalizam kao sistem. On se mora potvrditi u praksi ne samo svojom humanošću i demokratijom u proizvodnim odnosima nego i adekvatnim materijalnim bogatstvima odnosno sposobnošću da sile prirode maksimalno iskoristi za konkretnog čoveka koji gradi socijalizam i očekuje od njega. Naš sistem ovakav kakav je uz nešto više smisla za organizovanost, radnu disciplinu i poštovanje dogovora, oslonjen na nauku kojoj su utvrdjeni ciljevi i konkretni zadaci, može zaista dati efekte i postati privlačan. Mi smo poslednjih decenija stavili akcenat na humanizaciju socijalizma, kao sistema, i đemokratizaciju odnosa u procesu proizvodnje i raspodele. Sa idejne tačke gledišta to je u ređu. Ali to je samo jedna strana medalje. Druga strana te međalje je materijalni deo, šta deliti, siromaštvo ili materijalna dobra koja proizvođi visoko produktivan ljudski rad.

Nema pravedne raspodele ako nema šta da se deli ili se deli malo. Takvom raspođelom niko nije zadovoljan. Upravo, da

bi se afirmisao naš samoupravni socijalistički sistem, ne zapostavljajući probleme samoupravnih odnosa u sferi raspodele, krajnje je vreme da se akcent stavi na probleme stvaranja materijalnih dobara koja su predmet raspodele. Tu ne bismo smeli doživeti neku vrstu reprize negativnog iskustva socijalističkih zemalja Evrope. Sporost i nedovoljna efikasnost sistema sa posledicama kao što je primetno odsustvo različitih vrsta robe namenjenih zadovoljavanju osnovnih potreba običnog čoveka, predstavljaju negaciju pozitivnih elemenata sistema socijalističkih zemalja istočne Evrope. U proteklim fazama našeg razvoja mi smo to delimično izbegli ali to pitanje nismo rešili dok se ne reše problemi vezani za strategiju

našeg daljeg razvoja, prvenstveno u domenu naučno zasnovane strategije tehnološkog razvoja, uključujući tu racionalnu organizaciju rađa koja se oslanja

na standardizaciju postupaka i radnih operacija, stanđardizaciju sastavnih delova proizvoda, obezbedjujući na taj način visok nivo kvaliteta i pouzđanosti proizvoda, postrojenja, objekata i usluga. Drugim rečima, izobilje vrsta robe zakonito prati visok kvalitet robe što Je sastavni deo robne proizvodnje. No, to je tema za sebe. Vratimo se ranije pokrenu=tim pitanjima kako naš socijalistički sistem učiniti sposobnim da efikasno koristi savremena dostignuća nauke, obezbedjuje ubrzan razvoj zemlje, proizvede obilje proizvoda namenjenih zadovoljavanju svakodnevnih potreba običnog čoveka i, kao društveni sistem, postane atraktivan i privlačan za svoje graditelje i uzor za druge narođe kojima taj razvoj tek predstoji. Bez fetišiziranja to je u OVOm mOmentu izrada naučno zasnovane strategije tehnološkog razvoja, maksimalno korišćenje saznanja savremene nauke, jačanje naučno istraživačkih potencijala našeg društva, ugradjivanje naučnih metoda i postupaka u sva naša htenja i radnje. Bez toga sve prednosti našeg sistema i ugled zemlje, stvoren poslednjih decenija, izbledeće i istopiće se kao da ih nije ni bilo.

Kako obezbediti mesto u medjunarodnoj podeli rada

Praktični, ovozemaljski razlozi su poslednjih godina stavili u prvi plan pitanje kako više izvoziti i oslobođiti se tereta platnog deficita i dugova koji su našem razvoju bili potrebni i korisni. Ni OVO nije obično rutisnko pitanje koje bi se moglo zadovoljiti nekim lakonskim odgovorom - treba više izvoziti. Sigurno je da treba vžše izvoziti. moc nije sporno. Ali se postavlja pitanje šta, kakc i gde izvoziti. To nije problem administrativne procedure, stimulisanja izvoza, godišnjih medjudržavnih aranžmana i robnih lista, tehničkih barijera ili prelevmana. To

je opet ono strategijsko pitanje, gde je naše mesto u medjunarodnoj podeli rađa. Kao prvo pitanje, koje moramo rasčistiti, Jeste shvatanje da mi izvozimo ono Što imamo kao višak preko naših domaćih potreba. To je isto kao kada bi neko gradio savremenu prehrambenu industriju na principu snabdevanja iz seljačke torbe viškovima preostalim ođ zelene seljačke pijace. To pitanje smo kod kuće raščistili još pre 20 gođina. Moramo i u našem nastupu na svetskom tržištu ili tačnije

u medjunarodnoj podeli rađa biti načisto da to nije put, da je to vreme "trgovanja" otišlo u nepovrat. Za izvoz se danas mora namenski proizvođiti i za poznatog kupca. Kooperacija /što podrazumeva i specijalizaciju/ sa velikim svetskim firmama, afirmisanim na tržištu, vlasnicima moderne tehnologije,predstavlja danas u svetu jedan od najraširenijih oblika medjunarodne robne razmene. Neke naše

OUR su pokazale da se uspešno uklapaju u ovu vrstu podele posla i plasmana svojih proizvođa. Osim toga, kooperacija sa zem-