JUS standardizacija

metoda za određ

Mikola Kočovski, dipl. hem.

Utvrdjuju se dva stepena sušivosti sloja premaza organskog premaznog sredstva.

Prvi stepen sušivosti pripada stadijumu stvaranja premaznog filma škeo je rezultat krajnje povećane konzistencije prelaskom iz tečnog u gusto gel stanje. Tada je tanki sloj premaza izložen oksidaciji što dovodi do oksiđativne polimerizacije. Premazni film u ovakvom stanju je otporan na prašinu? Na površinu je delovano tamponom ođ čistog pamuka, prečnika oko 30 mm, kao najadđdekvatnijom materijom za tu svrhu,Epri normalnim uslovima u trajanju od 30 s. Proces traje dva časa. ·

Drugi stepen sušivosti pripađa stadijumu stvaranja premaznog filma i praćen je učvršćivanjem gela. Ovđe završava proces polimerizacije uz malu promenu konzistencije. Premazni film u ovakvom stanRJu je otporan na pritisak od oko 12258,3 Pa = 12,2583 kPa. Na površinu

je delovano tegom od oko 500 g preko gumenog kotura debljine 4 mm i prečnika 26 mm u trajanju od 60 s pri normalnim uslovima i debljini filma od cca

30 mkm. Proces traje osam časova.

PRILOG UZ METODU ODREDJIVANJA STEPENA SUŠIVOSTI U OKVIRIMA VREMENA SUŠENJA SLOJA ORGANSKOG PREMAZNOG SREDSTVA SUŠIVOG NA VAZDUHU

Kod nas postoji samo jeđan postupak koji se odnosi na odredjivanje vremena sušenja organskih premaznih sredstava sušivih na vazdunu, a da se pri tome ne odroeGjuju stepeni sušivosLi, ŠLO nije slučaj u mnogim drugim zemljama.

Stepen sušenja proizlazi iz stadijuma stvaranja filma od sloja takvih pbremaznih sredstava. Iz ovih razloga javlja se potreba ođredjivanja dva važnija stepena sušenja. a

Prvi stepen sušivosti koji pripada drugom stadijumu stvaranja filma treba da se sastoji u izmeni konzistencije kađa premaz prelazi iz tečnog stanja u gel. Ovaj stepen nazvan "suv na prašinu" sreće se u stranoj literaturi kao "staubfraj",

u Nemačkoj, "vijsihanie ot pijli", u SSSR-u, "fori polvere", u Italiji itd. Ovaj stepen pripađa stađijumu kada je tanki sloj premaza izložen oksidaciji pri kojoj se stvaraju peroksidna jedđinjenja prema reakciji:

inje stepena sušivosti u odnosu na vreme sušenja sloja organskog premaznog

P-6H=CH=P" + 05 P-CH=CH=P? TO IT O--O

Postojanje peroksidnog jedinjenja direktno nije dokazano, ali proističe

iz nadjenog odnosa izmedju sadržaja peroksiđda i smanjenja jodnog broja.

Može se još pretpostaviti dđa se ova prilično nestabilna struktura razara i poprečna veza se spaja sa drugim molekulom, ako se njegova dvostruka veza nalazi blizu peroksidne grupe pri čemu se stvara šestostruki prsten:

P-CH-CH-P" P-CH-CH-P" ir a ije | al O--O ------- o O

+ an

P-CH-CH-P" P-CH-CH-P!

Najverovatnije mesto reakcije je,

posebno pri polimerizaciji, (sa istovremenim isparivanjem rastvarača), a i kod samog mehanizma indukcione oksidacije kod formiranja premaznog filma, metil-grupa koja se graniči sa dvostrukom veZOm,

=CH-S=CH=CH=

2 pri čemu može da dodje do vezivanja

kiseonika i formiranja peroksidnog ili hidroperoksidnog jeđinjenja. Primer sa

· oksidacijom, formiranje hidroperoksida

i izomerizacija dvostrukih veza kođ linoleata: R-CH.„-CH=CH-CH„-CH=CH=CH -CH=CH-CH,-R?"

2 2 2 + 95 R-CH)-CH=CH-CH,-CH=CH-CH=CH-CH-CH,-R" o 22 9 H R-CH)-CH-CH=CH-CH=CH-CH=CH-CH- CH, -R7 o o O o H H

Ovo je najvažnija reakcija prilikom koje se dolazi do izomerizacije i spregnutih