JUS standardizacija

dvostrukih veza koje su optimalne za polimerizaciju koja dovodi do čvrstog stanja premaznog filma. Ovde se mora pomenuti da niti mehanizam polimerizacije niti struktura formiranog čvrstog filma nisu tačno poznati. Medjutim, poznato je da u prvom stadijumu oksidacije peroksidni broj dostiže maksimum, a zatim opada. Pri toine dao poćetka smanjenja peroksidnog broja bitnih promena viskoziteta nema. Posle toga viskozitet brzo raste dok ne dostigne stadijum gela.

Prema tome, postoji zavisnost izmedju razlaganja hidroperoksida i polimerizacije, kako kod razlaganja peroksida, tako i kođ razlaganja hidroperoksida dolazi do stvaranja poprečnih veza koje dovode do sjedinjenja drugih molekula:

R-CH-R! R-CH-R" O T O < ——— O H i + O R- CH=CH -R! R- CH-CH, -R? R-CH-R" R-CH-R?! O O +H.O O ili H R-CH=CH-CH-CH=CH-R" + R-CH=CH-CH,-CH=CH-R" R-CH-R! R-CH-R"! O O HO. H R-CH=CH-CH-CH=CH-R! +

R-CH=CH-CH2-CH=CH=R"

Ovo nam daje puno pravo da nazovemo ovaj stepen oksidacije - oksidativna polimerizacija, čiji se proces ubrzava u prisustvu nekih metala, provodnika kiseonika koji su preparirani za tu svrhu obično u sapunima masnih kiselina nazvanih naftenati, linoleati, rezinati

i si. koji su poznati pod imenom sikativi. Od metala, olovo katalizira stvaranje hidroperoksida što doprinosi sušenju celog sloja premaza, dok kobalt osim toga katalizira i polimerizaciju. Ta polimerizacija koja protiče u početnom procesu stvaranja premaznog filma, smatra se prvim stadijumom koji je u suštini indukcioni period. To je propraćeno malom promenom konzistencije jer prirodni inhibitori (proizvodđi destrukcije,

CO.JH O, mravlja kiselina, H.O. i sl.) uspofavaju oksidaciju. Koba?t-oksidiše

inhibitore čime skraćuje inđukcioni period.

Pri tome može da dodje i do suprotnog efekta – od prebrze oksidacije da se stvori kora iznađ samog premaznog sloja koja će sprečavati dalju oksidaciju unu-

trašnjeg sloja i koja će usporiti dubinsko sušenje. U našoj laboratoriji dugo vremena je ova pojava bila predmet sveobuhvatnih ispitivanja, pri čemu smo nailazili na nepredvidjene probleme.

Trebalo je da se smanjuje količina dodđavanog kobalta a da se pri tome ne dodje do sporog sušenja površinskog sloja, Drugi problem je bio u tome što svako premazno sredstvo ima različiti sastav. Prvo, sami pigmenti kao sastavni deo premaznog sredstva ne deluju jednako u odnosu na sušenje, neki forsiraju, a neki usporavaju sušenje. Sa druge strane, pigmenti kao i na primer čadj, parisko plavo i sl. gukaju sikarive u velikoj meri. Poznato je da i medju njima postoji razlika, na primer pored pariskog plavog postoje i milori bilau

i berlinsko plavo. Sva tri pigmenta su sa istim hemijskim sastavom, a sa različitom formom čestica. Procenat pigmenata nije nikada isti, postoje mnoge varijacije.

Ove činjenice su se morale relativno savlađati tako da smo posle dugih ispitivanja najbolje rezultate dobili pri odnosu 10:1 (olovo : kobalt).

Ovim se odomaćeni termin za površinsko sušenje od maksimum 1l časa promenio

na 2 časa na račun mnogo bržeg dubinskog vremena sušenja. Ovim su se izbegle sve neprijatnosti koje su se javljale zbog neblagovremenog dubinskog susenja.

Iz ovoga se vidi da u trenutku kada je završen prvi stadijum stvaranja filma počinje da se povećava viskozitet dok ne dostigne stadijum gela. Verovatno postoji zavisnost izmedju razlaganja hidroperoksiđa i polimerizacije.

A sada ćemo se vratiti malo unazad, odnosno na cilj - proveru stanja koje je gore izneto i to laboratorijski.

Rekli smo da je ovaj prvi stepen sušenja propraćen povećanim viskozitetom i stvaranjem gela. Drugim rečima, OVO stanje kao drugi stađijum stvaranja premaznog filma treba da obezbedi izdiferencirani, čisti i nelepljivi sloj, odnosno površinu takvog sloja koji nije još dostigao potpunu čvrstoću.

Zato prilikom ispitivanja u ovom prvom stepenu sušivosti treba upotrebiti materijal za ispitivanje sasvim adekvatan njegovom stadijumu dostignute čvrstoće. Neke metode za ovakvo ispitivanje predvidjaju staklene perle. Na primer u SSSR-u upotrebljavaju staklene perle prečnika od 100 do 180 um, dok u Nemačkoj, prečnika 0,2 mm. Iz ovoga se vidi da svaka zemlja upotrebljava slične, ali ne 1 iste metode ispitivanja.

U našoj laboratoriji vršeni su pokušaji ali do sada nije pronadjen način za ispitivanje ovog stepena sušivosti. U našoj zemlji ovakvo ispitivanje ne postoji. Provere se vrše onako kako je ko usvojio pojedine metode. U tu svrhu vrše-

323